Уметност и мит: Монголска виолина

Тачније - назив овог инструмента је морин-хур: има две жице, дуг је 120 центиметара и стар стотинак година. Сачињен је од дрвета, козје коже и струна од коњске гриве. Богато је украшен разнобојним шарама и позлатом, са изрезбареном главом змаја и главом коња.

Легенду о пореклу ове виолине чућемо од господина Дашмањина Мошуха. То је прича о девојци која се заљубила у принца-звезду са којим је срећна проводила сваку ноћ, али и патила због тога што би је он сваког јутра напустио одлетевши на свом крилатом коњу. Нечија злоба учини да је једне ноћи неко коњу одсекао крила. Оплакујући мртвог коња, принц је гладио његову гриву све док длаке из гриве нису почеле да стварају музику попут струна а принчева тужбалица се претворила у песму.
Попут шамана који призива духове, бард почиње свој дуги спев, дубоким, грленим гласом, повремено имитирајући звуке из природе: кликтаје птица, рику јелена, шум ветра... Необична атмосфера ове песме, праћене виолином, дочарава напуштање физичког света и долазак у додир са невидљивим силама.
У емисији говоре: Лиси Ро, шеф Одељења за етномузикологију Музеја човека у Паризу; Ален де Жак, музиколог; Венсан Сегал, виолончелиста, као и занатлије посвећене изради овог традиционалног монголског музичког инструмента.

реприза, 10. јун у 04:00 и 12:00

број коментара 0 Пошаљи коментар