Метрополис

Сваке године у фебруару током десет дана као да стају свакодневне активности и дневни ритмови попримају другачији такт. Све постаје подређено Фесту у покушају да се одвоји време и погледа мањи или већи број филмова.

И тако већ четрдесет и четири године заредом. Фест је за нашу средину традиционално више од филмског фестивала, то је феномен о коме за Метрополис говоре филмски редитељи, Горан Марковић и Маја Милош, као и филмски критичар Владан Петковић.

И у ранијим филмовима заинтересован за људе са маргина Њујорка и Лос Анђелеса, редитељ Шон Бејкер у свом новом филму "Мандарина", ликове проналази у лосанђелеској субкултури трансродних сексуалних радника. Упркос теми, филм је стекао значајан публицитет у главнотоковској култури и то, пре свега, због чињенице да је у потпуности снимљен ајфонима и због прве кампање у историји Оскара да се у обзир узму и трансродни глумци. Какав је заиста филм Мандарина, премијерно приказан на прошлогодишњем Санденс фестивалу, а сада у главном програму Феста, коментарише за Метрополис филмска критичарка, Кристина Ђуковић.

Подстакнуте причом о Грејама - трима сестрама из грчке митологије које су делиле једно заједничко око и један зуб, три београдске вајарке млађе генерације, одлучиле су да своје различите стваралачке замисли, али и блиска схватања уметности, обједине изложбом у Галерији Културног центра Београда, коју су насловиле "Греје". Ивана Милев, Нина Галић и Бојана Антлија, у прилогу Данијеле Пурешевић, објашњавају своје просторне изведбе.

Документариста и филмски критичар, истог имена као и чувени гитариста Пинк Флојда, Дејвид Гилмур, покушао је сасвим несвакидашњу ствар, да свога сина васпита и образује заједничким гледањем филмова. Тако је настао у бити аутобиографски роман, "Филмски клуб", који је превела Милица Кецојевић, а објавила ИК Дерета. О књизи говори Јасмина Врбавац.

Уметничко друштво Вујица Решин Туцић, објавило је изабране песме Алексеја Макушинског, обједињене у збирци "Минхенски дневник". Према речима преводиоца, Светислава Травице, Макушински иако живи у Минхену и пише из дијаспоре, иако поетички стоји изван главних токова поезије у Русији, представља и за саму руску књижевну сцену велико освежење, што је и потврђено наградама које је добио за своје дело.

Монографским издањем "Светозар Радојчић - Живот и дело", коју је објавио београдски Завод за уџбенике, историчар уметности др Андреј Вујновић, остварио је темељну и свеобуватну посвету личности која је оставила значајан траг у овдашњој историји уметности, педагогији, као и другим хуманистичким дисциплинама. О делу академика Светозара Радојчића, у вечерашњој емисији говори др Андреј Вујновић.

Христина Гајовић представља филм "Палуба испод Теразија", мета детективски нео ноар, како га жанровски дефинише редитељ Дејан Влаисављевић Никт, који је на овогодишњем ФЕСТ-у приказан у оквиру две програмске целине - Српски филм и Microwave. О филму и изазовима рада у независној продукцији говоре Илија Лабало, копродуцент, и Саша Радојевић, глумац у филму "Палуба испод Теразија".

Уредник: Јасмина Врбавац
Редитељ: Рамадан Демировић

реприза 5.март у 1:30 и 9:30 

број коментара 0 Пошаљи коментар