Антоњин Дворжак: Русалка

Сиже ове Дворжакове опере налази тему у подводном свету сирена, из ког су потекле и Мелусина и Ондина. Русалка, водена нимфа, жели да постане људско биће јер жуди за љубављу младог принца.

Иако је упозорена да то не чини, она моли вештицу Јежибабу да јој помогне. Жеља ће јој се испунити, али се пре тога мора одрећи свог гласа и суочити се са вечним проклетством уколико се њена љубав не оствари. Као и Русалка, принц такође занемарује сва упозорења и заљубљује се у њу. Међутим, убрзо наилази искушење, а принц му подлеже, изневеравајући њихову љубав. Сломљеног срца, Русалка се враћа у језеро. Принц је ипак налази, али последњим загрљајем одлази у смрт.
Либрето Јарослава Квапила инспирисао је Дворжака да компонује право ремек-дело, неодољиву оперу препуну дирљиве лиричности и драмских обрта.
Уметнички директор Адам Фишер и диригент Стефан Херхајм мајсторски представљају ову "лирску бајку" у театру Ла Моне. Ова је поставка веома призната и чувена, док бајковити елемeнти понекад достижу застрашујуће реалистичне димензије, па се може уочити да тако чаробно изведена продукција заправо садржи елементе психоаналитичке студије мушких фантазија и женских архетипова.
Солисти: Мирто Папатанасију - Русалка, Павел Чернох - принц, Аналена Персон - принцеза, Вилард Вајт - Водник, Рене Морлок - Јержибаба.
Хор и оркестар театра Ла Моне у Бриселу

реприза, 6. фебруар у 05:00 и 13:00

број коментара 0 Пошаљи коментар