Баште света: Мочвара Котантен

Некада давно, овде се вода из река мешала са морском водом и нестајала у великим мистериозним пространсвима. Мало помало, људи су својим радом и исушивањем успели да укроте сву ту воду. Данас, природа изгледа другачије.
Када није зелена, мочвара постаје бела. Побели од воде која је поплави, највише зими. Тада се претвори у бескрајно, мирно језеро. Таква јој је судбина, али истовремено то је и извор плодности. Вода ту оставља наносе и повлачи се у море. Пре него што се то деси, мора да сачека да се отворе врата за пропуст воде. То су велики засуни који се затварају када дође плима да услед морске воде земљиште не би постало слано. На другој страни, тресетишта која су изузетно рањива места, скривају веома лепе тајне.
Ово је парк, у најширем смислу речи, територија у коју залазите, у којој можете да се изгубите као у некој пустињи у потрази за неким другим временом. Несталим временом у којем би могао да се нађе спокој у свету у којем и оно што је најмање има своје место у бесконачно великом.

реприза, 31. октобар у 04:00 и 12:00