Хор Колибри је 44 године био недељив од свог оснивача и диригента Милице Манојловић, која је живела и расла са малим певачима, схвативши да се тај посао не ради, већ се живи. Сви који су имали дара, привилегију и срећу да певају у хору Колибри, осетили су оно што је Милица увек истицала: за заједничко музицирање најважнија је љубав. Кроз љубав су учили да дишу, говоре, мисле, крећу се слободно... и певају. Хор је током свог рада напредовао из снимка у снимак, из концерта у концерт; имали су сусрете четвртком у Дому пионира, наступали су на фестивалима, снимали плоче, касете, компакт-дискове, да би у четвртој деценији постојања "достигли домете који увелико превазилазе оно што се сматра уобичајеним дечјим способностима" ( В. Миланковић: Колибри). Њихов репертоар кретао се од забавних дечјих, преко народних и грађанских песама, до романтичарског лида, духовне музике и опере. Карактеристична је била и боја њиховог префињеног звука, за коју кажу да је Милица имала у ушима још на аудицијама, при избору нових певача. Зато је све што су урадили било квалитетно, за памћење и заувек.
Наставити рад са Колибрима после Миличиног одласка није био нимало лак задатак. После неколико великих аудиција, одабрани су нови мали певачи са којима је са великом посвећеношћу почела да ради диригент Љиљана Ранђеловић, дугогодишњи певач Хора Радио Београда. И већ после неколико месеци добила је најтежи задатак, да припреми и сними албум посвећен педесетогодишњем јубилеју Хора.
О хору Колибри и одрастању уз музику, уз сведочења певача, композитора, музичара, продуцената и пријатеља хора у емисији За сва времена - хор Колибри.

Продукција: РТС Дигитал
Уредник и аутор: Ана Милићевић

реприза, 19. август у 04:30 и 12:30