В. Белини: Странкиња

Едита Груберова, један од најпризнатијих колоратурних сопрана последњих деценија, прославила је 45 година рада на сцени. Тим поводом уприличена је концертна поставка Белинијеве опере „Странкиња“.

Интенационалну поставу чини и „узбудљива" екипа реномиранаих певача, од тенора Хозеа Броса, мецосопрана Соње Ганаси, до баритона Паола Гаванелија. Концертом је дириговао Пјетро Рици, предводећи оркестар Минхенске опере и хор Бечке филхармоније, све на сцени бечког Музикферајна.

Едита Груберова, пореклом Словакиња, дебитовала је улогом Розине у Севиљском берберину 18. фебруара 1968. у Националном театру у Братислави.

Базирана на истинитом догађају, опера „Странкиња" одиграва се у Бретањи, 1300. године.

Агнеса, ћерка дворанина војводе од Помераније, освојила је срце француског краља Филипа Августа дарујући му свој портрет, прстен и увојак косе. Након тога, њих двоје се у највећој љубави венчавају, али нажалост, краљ већ има жену: Исембергу, принцезу Данске. Још раније, краљ је Исембергу напустио прве брачне ноћи, због, како се тврдило - непојмљивог гнушања. Ипак, брак није поништен и Филипу прети екскомуникација уколико уместо Агнесе не прихвати своју прву закониту жену. Агнесу склањају и шаљу у изгнанство у усамљени дворац у Бретањи, где је у тајности надзире њен рођени брат Леополд, али под именом барон Валдебурго.

Унесрећена и заточена, без могућности да икога виђа, Агнеса на своје место доводи пријатељицу и одлази у још изолованије место близу језера Монтолино. Осамљујући се у жељи да се препусти својој горкој судбини, ипак је примећена како као непозната жена са велом тугује покрај језера над својом судбином. Типично за доба црног и неуког, страшног и опаког средњег века, сељани је проглашавају вештицом. Али приче о њеним лутањима заинтересују грофа Артура који је верен са Исолетом, ћерком Лорда од Монтолина. Трагедија се захуктава и опера заправо почиње онда када се он безнадежно заљубљује у Агнесу, сакривену под именом Алаида.

Белинијева опера је премијерно изведена 1829. године Либрето је написао Феличе Романи.

реприза, 7. новембар у 04:15 и 12:15

број коментара 0 Пошаљи коментар