Куран

Догађај који стоји у центру збивања забележен је 1972. у Сани у Јемену. Наиме, приликом рушења крова џамије, у једном скровишту пронађени су најстарији курански текстови на свету. Они су, природно, одмах привукли пажњу верника, али и научне јавности. Читави тимови стручњака су се безрезервно предали истраживању ове драгоцене архивске грађе. То је наново отворило причу о варијацијама књиге Куран кроз векове. Било је потребно разлучити утицаје трију основних извора Курана: (раног)Алијевог, одбаченог Масудијевог или пак званичног - Османовог. Извори су такође показали да је коначно уобличење свете књиге обавио Абд ал-Малик, калиф омејадски, који је током своје кратке владавине (715-717) кодификовао Куран и дао му данашњу форму. За исламски свет тачка је била стављена, док је за научни свет прича тек почела. Дошло је до неизбежног супротстављања двеју страна, од којих ниједна није однела превагу. Можда би цела ствар била и полемичнија да су сачувани у рату страдали архиви немачког оријенталисте Готхелда Бергштрасера, који се почетком двадесетог века бавио најобимнијим истраживањима куранских извора.

реприза, 9. новембар у 02:50 и 10:50