петак, 09. авг 2013, 17:45
Као мехур од сапунице: Сиротињска срећа, 3-26
Сећања на послератне године. Нека кинооператери кажу уводну реч. Они су без сумње били најзаслужнији за упознавање народа и народности ФНРЈ са тадашњим трендовима у свету филма.
Ред, рад, наизглед само обнова и изградња, а кад оно колона од двеста метара за Чаплиновог Великог диктатора!
Упоредо са санирањем последица рата, трајао је, истина у скромним оквирима, уметнички живот града а помало и села. Старе копије руских филмова полако су почеле да замењују свеже ролне са америчким, руским, али и домаћим продукцијама. Публика је почела да се профилише и имало је смисла говорити о различитим укусима. На зидовима сеоских домова културе, на прљавим платнима импровизованих биоскопа и у салама правих бисокопа дешавала се чаролија покретних слика. Једино што је та чаролија од сада постала доступна чак и онима који пре рата нису ни знали шта значи реч филм.
Сећају се: Стеван Лабудовић, Бранко Вучићевић, Љуба Тадић, Милан Влајчић, Дејан Мијач, Милош Радивојевић, Мира Бањац, Марко Бабац; кинооператери: Душан Јаконић и Мирослав Радојичић.
Аутори: Драган Бабић, Александар Рајковић
Сниматељ: Бојан Ракић
Производња: РТС Документарни програм 2004.
реприза, 10. август у 01:45 и 09:45
коментари