Београд – вечити град: Између два рата, 18-27

Дух Београда можда најбоље осећамо ако се посветимо и предамо прохујалим временима, шармантном животу града и његових грађана, у ретким периодима мира.

Непун век од Карађорђевог устанка, Београд се стабилизовао у социјалном смислу, постигао је устаљеност неопходну за напредак, а величина града још је увек омогућавала Београђанима да се добро познају међу собом.

Поред овога, готово сви виђенији Београђани били су у некаквом сродству, кумству или партнерству. Профил града био је више него дефинисан и дошло је време када је Београд могао уз новопридошле али и староседеоце да започне стварање сопствене аристократије.

Можда је баш свест о огромним ратним губицима у пређашњим временима подстрекивао општи полет, убрзану урбанизацију и развитак грађанске свести.

За многе је било довољно што су преживели велики рат.

Аутор серије: Александар Диклић

реприза, 29. мај у 04:00 и 12:00

број коментара 0 Пошаљи коментар