П.П. Његош: Горски вијенац, 7-8

Летњи дани 1846-те, необично тешки за прилике у Црној Гори, беше то време када је суша похарала усеве и отворила врата глади широм ионако камените и сунцем опаљене земље. Лукави и љути Осман Скопљак, паша скадарски, нуди пшеницу сваком оном ко одустане од устанка и четовања. Све то подсећа владику Петра на век раније када је његов даљи претходник епископ Данило имао сличне муке. Зато се и каже да је Његош „одболевао", а не написао Горски вијенац-венац подвига, јунаштва, панораму многобројних ликова-свих јединствених у својим карактерима и правих посленика разних културних меридијана: Оне патријархалне домаће, преко оријенталне-турске, па све до западноевропске према којој је Његош гајио нескривене симпатије.

„Вијенац" је заиста био утеха свог савременика, али и не само њега, већ је надахњивао и потоње генерације које су у слојевитим руковетима овог књижевног врела увек могле захватити обиље духовног и врлинског расположења.

Уредник емисије: Весна Гајовић

Улогу тумачи: Гојко Шантић

Сценариста: Вук Милатовић

Редитељ: Јелена Генчић

Производња: РТС 1991.

реприза, 5. јул у 03:20 и 11:20