Завештања Дејана Медаковића

Дејана Медаковића (1922─2008), историчара уметности, бароколога, председника САНУ, веома добро познајемо. Међутим, уколико мало одшкринемо врата одаја његових сећања, ослушкујући ехо гласа његових исповести, појавиће се Дејан поета, хроничар своје интимности, сведок једног одлазећег века.

 

Као веома млад, почео је да промишља свет око себе. Песма му је била огледало у које је записивао промишљајуће. А онда је дошао рат, па данак науци, теренски рад, затим разна постављења која су тражила своје: његово време и труд, пажњу и обавезу. Па ипак, у сутону свога живота враћа се перу. Покушава да у брзом и „злом" времену ухвати слику, тренутак и звук достојан овековечавања. А потом да тај „ефемерис", како сам он каже, уврсти и канонизује у (die zeitlose Zeit) у капител барокног идеала непрохујалог тренутка, у раскошни иконостас непропадљивог трајања на коме се, сада већ три године после његове смрти, налази један медаљон у коме достојно почива Медаковићев портрет.

 

Уредник емисије: Јосип Бабел

Редитељ: Петар Недељковић

Производња: РТС 2000.

реприза 29. децембар у 02:40 и 10:40

број коментара 0 Пошаљи коментар