Србија на вези

Већ дужи низ година у Босни и Херцеговини (БиХ) се, пре свега на подручју њеног федералног ентитета, у оквиру пројекта Светске банке, спроводи поступак  сређивања земљишних књига, односно тзв. „хармонизација података“. Због недовољне транспарентности процедуре усклађивања земљишних књига, у тој суседној нам држави, многи Срби који су одатле иселили било својевољно, пре рата, али и присилно током рата, нису упознати са могућношћу да би могли да остану без земљишне и друге непокретне имовине.

У циљу очувања имовинских права Срба из Федерације БиХ покренута је заједничка кампања од стране надлежних институција Републике Српске и Републике Србије како би се грађани српске националности максимално укључили у поступак усклађивања података о некретнинама, катастра и земљишних књига у том ентитету БиХ.

Колико је овај пројекат сређивања земљишних књига значајан и шта је његов основни циљ, као и зашто је важно одазвати се овој акцији, затим и како тече одазив самих Срба пореклом са тих простора, колико их се до сада одазвало, која је процедура, где и како се могу да се јаве сви они који се још нису одазвали на позив, и на крају које су последице ако се не јаве у року и који све проблеми могу да из тога произађу? О тим и другим питањима везаним за процес сређивања земљишних књига у ФБиХ у студију говори гост, председник Управног одбора Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију  Ратко Бубало.

У емисији ћемо се такође упознати  и са актуелним стањем, односно судбином  Срба у Општини Вареш, у Зеничко-добојском кантону, што је у основи и слика стања на готово целој територији Федерације БиХ, одакле се велики број Срба иселио, раније из само економских разлога, а касније, током деведесетих, и због ратних међунационалних сукоба, када су били принуђени да напусте свој родни крај и иза себе оставе завичај, прадедовску земљу и многе друге некретнине које су данас узурпиране од стране њихових некадашњих комшија Бошњака или Хрвата.

Из другог дела емисије пажњу упућујемо на занимљиву и важну причу о дубровачким Србима, односно причу о веома развијеној књижевности Срба у Дубровнику, која је у време Титове Југославије била потпуно потиснута и готово заборављена. Недавно објављени репринт капиталног дела „Дубровачка књижевност“ дум Ивана Стојановића из 1900. године говори у прилог томе да је дубровачка књижевност заоставштина писана на српском језику, те да она потпада под српску интелектуалну својину. Ово реиздање је објавио Центар за српске студије из Бањалуке а приредили су га професори Душко Певуља и Татјана Богојевић.

Емисија завршава музичким спотом „Аве Сербиа”, која ће нас подсетити на великог српског песника Јована Дучића, у чију част се и управо овог новембра у Требињу одржавају традиционалне „Дучићеве вечери поезије“.

Уредници емисије Нада Вукелић и Мирослав Карлица

Музичка уредница Бранка Лолић                                              

Редитељка Драгица Гачић