Читај ми!

Око: Кисинџер и ми

Најпознатији амерички државни секретар, патријарх светске дипломатије, најпознатији реалиста у међународним односима имао је занимљив однос према бившој Југославији. У време санкција 90-их Хенри Кисинџер је у Америци примао српске политичаре и новинаре, а његови ставови о Босни су одударали од тадашњег америчког интелектуалног мејнстрима.

Кисинџера је Југославија можда привлачила и због чињенице да је, како је говорио један његов савреник "имао урођен дар за историју, као што неки људи имају дар за музику". А историју Југославије четири деценије стварао је његов главни ривал у трци за Нобелову награду за мир 70-их година.

Јосип Броз Тито био је доживотни председник СФРЈ, комуниста, вођа народносолободилачког рата након којег је Хитлерова војска поражена напустила Југославију. Хенри Кисинџер био је Јеврејин који је из Хитлерове немачке побегао у Америку и постао Американац. Ступио у америчку војску, постао амерички државни секретар и најпознатији реалиста у међународним односима. Дакле, Тито и Кисинџер били су два по свему различита човека.

Стеван Костић
Стеван Костић

Шта је писало у Кисинџеровој анализи о Југославији после Тита коју је наручио Ричард Никсон, шта је Кисинџер обећао Јосипу Брозу када су се видели последњи пут, зашто је Кисинџер био против распада Југославије и како је видео бомбардовање 1999. године?

О томе у емисији говоре: Бојан Димитријевић, историчар Института за савремену историју, Дејан Јовић, професор Факултета политичких наука у Загребу и Београду, Живадин Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, Иво Висковић, професор Факултета политичких наука у пензији и новинар и дипломата Драган Бисенић.

Аутор емисије: Стеван Костић