недеља, 01. мај 2022, 15:37
Метаморфозе: Марина Меденица
Костимографкиња Марина Вукасовић Меденица верује да је костим огледало карактера, део улоге, али и визуелног идентитета представе или филма. Својим креацијама увек прати поетику писца, естетику редитеја, особине ликова, али и своје идеје до којих долази темељним истраживачким радом, промишљањем, разрадом идеја кроз цртеже и скице, одабиром материјала и реализацијом костима.
За њу нема уметности без заната и занатлија који реализују њене идеје. Њен рад огледа се у приступу послу ‒ у посвећености, истраживању, у сваком детаљу, веровању да и костим публици много тога може да каже о делу.
Радо памти своје детињство, у монтажи Авала филма где су је родитељи водили на посао, мирис филмске траке, мрак у сали за синхронизацију, Бојану и Душана Макавејева од којих је учила да је филм велика илузија и исто толико велика одговорност и напоран рад и са којима је касније радила као костимограф.
Дипломирала је и магистрирала на одсеку за сценски костим на Факултету примењених уметности у Београду. Свој истраживачки рад под називом Костим на српском двору представила је 2002. године у Галерији фресака. Костимограф је у Народном позоришту у Београду. Предаје историју костима на Академији Del Lucco.
Њена уметничка радионица испуњена је скицама, цртежима, материјалима, кројевима, књигама, сценаријима и драмским текстовима на основу којих су настајали костими за представе као што су Лажа и паралажа, Велика драма, Опасне везе и Квартет, Краљица Кристина, Веселе жене Виндзорске, Бела кафа... опере Дон Пасквале, Лучија од Ламермура, Заљубљен у три наранџе... мјузикле Продуценти и Холивудске враголије... филмове Како је пропао рокенрол, Горила се купа у подне, Свети Георгије убива аждаху, филм и серију Нечиста крв. За које је истраживала оригиналну одећу у Етнографском музеју и кроз бројне писане изворе, да би затим све те информације просејала кроз савремени поглед на ликове, али тако да остану слика епохе о којој пише Бора Станковић.
Радила је костиме за представу Хенри Шести која је премијерно изведена у Глоб театру, и у још једном митском месту за позориште - Епидаурусу, костиме за представу Плуто, обе у режији Никите Миливојевића.
За костимографа је, каже, најважнији тај магични тренутак када се из гомиле материјала створи целина које профункционише као садржај позоришне представе или филма. За те тренутке Марина Меденица ствара и у њих улаже свој талент и сва своја знања.
аутор и уредник Оливера Милошевић
сниматељ Далибор Вучковић
монтажа Милош Ачански
режија Милица Митровић
коментари