Рођен је Цавтату 1855. године, а са 11 година, без родитеља, отиснуо се у
Америку. После неколико година, вратио се у Цавтат, па затим отпловио у
Цариград, па поново у Америку, овог пута у Перу и Сан Франциско, где
почиње да слика за своју душу. Са двадесет година, одлучан у намери да
се посвети сликарству, уметничко школовање започиње у Паризу, 1877.
године. Веома брзо етаблира се на европској уметничкој сцени. У својој
богатој и динамичној каријери живео је и стварао у Лондону, Ливерпулу,
Загребу, Бечу, Прагу. У више наврата боравио је у Србији где је израдио
репрезентативне портрете наших владара и чланова њихове породице:
краљице Наталије и краља Милана Обреновића, затим, краљице Драге и краља
Александра Обреновића, као и краља Петра I Карађорђевића и краља
Александра Карађорђевића. За заслуге на изради портрета одликован је
највиших државним признањима: Таковским крстом петог степена, као и
Орденом Светог Саве.
Вишеструко је награђиван на париским салонима, био је председник
Хрватског друштва умјетности Медулић, изабран је за дописног члана Чешке
академије наука и уметности, био је почасни члан Југословенске
академије знаности и умјетности у Загребу, као и члан Српске краљевске
академије. Предавао је на Академији ликовних уметности у Прагу. Умро је у
Прагу 1922. године, а сахрањен у родном Цавтату.
Ретроспективна
изложба Влахо Буковац - Сликарство непролазне лепоте, после двогодишњих
припрема, приређена је у Галерији Српске академије наука и уметности у
Београду. Аутор изложбе и пратеће монографије је историчар уметности, др
Игор Борозан, професор на Одељењу за историју уметности Филозофског
факултета у Београду. Представљено је 35 дела - портрета и аутопортрета,
актова и жанр сцена, насталих у периоду између 1878. и 1922. године.
коментари