субота, 22. мај 2021, 16:00
Медијска мрежа српске дијаспоре: То смо ми у Аустралији
Интервју са владиком Силуаном, епископом Аустралијско-новозеландске Митрополије СПЦ
Почетком септембра 1979. године, у изразито побожној породици Јање и Вељка Мракића у Сиднеју, свет је угледао Александар. Од првог дана васпитаван у духу Светосавља и православља, млађани Александар био је предодређен за духовност, саборност свога народа, за објашњавање неминовности Божје присутности у раду и развоју сваке личности.
![Владика Силуан, епископ Митрополије Аустралијско-новозеландске Владика Силуан, епископ Митрополије Аустралијско-новозеландске](https://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2019/04/23/26607691/Vladika%20Siluan.jpg)
По завршетку средње и основне школе у Сиднеју, уписује Богословију Светог Петра Цетињског, а потом дипломира и на Богословском Институту Православног Богословског факултета у Београду.
После краткотрајног боравка у манастиру Нови Каленић код Канбере, као искушеник, враћа се у Србију, у Епархију Ваљевску. Убрзо наставља своје богословско усавршавање у Русији, на Московској духовној академији, где је и награђен стипендијом патријарха Руског Алексија Првог.
Магистарски рад из области патрологије брани на Грчком богословском факултету у родном Сиднеју.
Отац Силуан, како је духовно Александрово име, обавља дужност архијерејског намесника Ваљевског, у тренутку када га Свети синод Српске православне цркве, на свом редовном мајском заседању у Београду 2016. године, бира за епископа Митрополије Аустралијско-новозеландске.
У разговору са аутором Драганом Цараном, владика Силуан говори о Ускрсу, о дешавањима унутар Српске заједнице на Петом континенту, о потреби духовног јединства међу Србима, а пре свега међу младима, који су све више изложени моралним изазовима, који нису у духу православља и светосавља. Незаобилазне теме су и изградња колеџа “Свети Сава” у Сиднеју, брига о нашој страдалној браћи на Косову и Метохији, као и предстојећи Мајски сабор Светог синода СПЦ.
Уредник Медијске мреже српске дијаспоре мр Мирјана Раичевић Тасић.
коментари