Читај ми!

Трезор

Други део разговора ветерана Телевизије Београд, Игора Холодкова и Каменка Катића

Игор Холодков рођен у Београду 1924. у породици руских уметника који су се у време Октобарске револуције нашли на путовању по Европи - отац оперски певач који је наступао и са чувеним Шаљапином, а мајка поред рада на Институту страних језика, била и врсна пијанисткиња у Русији - захваљујући  познанству са  породицом Стевана Христића долазе у Београд и ту остају. У Београду Холодков похађа француско-српску основну школу и гимназију, а у току рата налази се у Бачкој, где се активно укључује у рад Партије - постаје скојевац и омладински функционер.

После рата се враћа у Београд, завршава гимназију и почиње студије медицине. Новинарством се бави од 1946, а знање француског, руског и немачког је драгоцено, те преводи, сам сређује стенограме, пише  Билтене и због потреба тог времена по директиви уписује се на Новинарско- дипломатску високу школу. У ТВБ долази у време када се обележавао стоти Дневник, а био је један од организатора свечаности поводом емитовања 5000. броја. Више од две деценије плодне каријере обележиле су Информативни програм ТВБ - први серијал ТВ из индустрије за индустрију који је имао и образовни карактер за новонасталу класу самоуправљача, две године је уредник Унутрашњо-привредне рубрике, а више од двадесет година је као новинар, уредник, редактор и водитељ провео у ТВ Дневнику.

Специјалност су му биле рубрике из привредног живота, пратио је заседања Савезне и Републичке скупштине, као репортер извештавао је са свих важнијих политичких догађаја. Припрамајући извештаје за стране ТВ станице учествовао у раду Пула на Конференцији несврстаних у Беогарду 1961, пратио председника Тита на многим путовањима по земљи, интервјуисао најзначајније личности из света политике. Са Микицом Вуковићем водио разговор са космонаутом Германом Титовом када је посетио Телевизију Београд, са Јовом Шћекићем преносио усвајање Устава 1963. и пратио проблематику уставних амандмана, привредне реформе...

Први је са екипом ТВБ извештавао из земљотресом погођеног Скопља 1963, силазио у  руднике широм бивше Југославије, ишао у карантин у току епидемије великих богиња.... За свој дугогодишњи рад добио је више награда и признања, од којих се издвајају Орден заслуга за народ са сребрним венцем, за извештавање из Скопља, Орден за рад и две награде за животно дело Удружења новинара Пет година био је руководилац Програмских служби Телевизије Београд одакле је 1985. године отишао у пензију. Био је затим сарадник Редакције за историографију и учесник многих ветеранских скупова. Преминуо је у Београду 29. новембра 2012.

Шта у ствари знам о телевизији, Разговор ветерана - наставак разговора Каменка Катића са Игором Холодковим. За разлику од првог дела где се говори о конкретној пракси новинара, уредника и телевизијског радника, у другом делу се говори више о теоријском раду Холодкова, пре свега о његовом истраживачком раду, које је крунисано штампањем исцрпне анализе новинарског рада Милана Ковачевића, његових Каравана и путописа као ТВ жанра у целини. Игор Холодков и данас је  активан и већ више година припрема  заједно са новинарима Витом Вујошевићем и Милојком Ђоковићем тротомну енциклопедију новинарства и до сада су обрадили 3.500 новинара.

Учесници: новинари Игор Холодков, Каменко Катић

Уредник истраживач Вера Милеуснић, сниматељ Слободан Ратковић, ас.сниматеља Милорад Шево, сниматељ звука Бојан Ковачевић, микроман Владимир Миливојевић, расветљивач Милан Михајиловић, организатор Гордана Грдановић, монтажери Зорица Благојев, Слободан Софронијевић; графичка обрада Драган Владисављевић, Дарко Петровић; аутори Каменко Катић, Бојана Андрић

Снимано 28.11.2006. у Белегишу, премијенро емитовано  08.05.2007, Редакција за историографију

 

Разговор са епидемиолозима - прилог из Дневника 1, поводом епидемије великих богиња. Игор Холодков разговара са лекарима о епидемији у Београду и Србији, о клицоношама, начину преношења, о вакцинацији и о заблудама у вези те епидемије.

Учесници: пуковник доцент др. Давид Мел, Експерименталне лабораторије ВМА ЈНА; примаријус др. Љубинко Стојковић, директор Института за имунобиологију и вирусологију у Београду; примаријус др. Здравковић, шеф Епидемиолошког одељења Завода за здравствену заштиту Србије

Премијерно емитовано 05.04.1972; Редакција информативног програма

 

Како се правио Дневник - репортажа о томе како се прави Дневник богата је архивским материјалом јубиларних емисија првог, хиљадитог, двехиљадитог и петхиљадитог Дневника. Личности по реду појављивања: Владислав Митровић, Игор Леандров, Драгуољуб Гуца Траиловић, Станко Шајтинац, Љиљана Марковић, Драган Самац, Душан Војводић, Миодраг Здравковић, Милица Драгић, Душан Ђурић, Чедо Филиповић, Симо Гајин, Милица Петровић, Дмитар Четник, Игор Холодков, Миле Николајевић, Арса Стефановић, Љубомир Радичевић, Ранко Лозо, Милена Петровић, Јелисавета Павловић, Борко Томов, Јелисавета Рабреновић, Бранислав Сурутка, Нада Ристић, Оливера Гајић, Мирко Ђекић, Михајло Ивањиков, Данка Николић, Ахмед Нурбеговић, Вељко Хари Петровић, Драган Никитовић, Александар Цига Виторовић, Здравко Вуковић, Каменко Катић, Ана Шомло, Драгош Стојановић, Бошко Петровић, Вуксан Луковац, Вера Шеган, Душанка Калањ, Милутин Станишић, Јармила Ћеловић, Милоје Орловић, Миле Стефановић, Светолик Митић, Душан Чукић, Михајло Ерић, Ненад Ристић, Бранислав Вукашиновић, Небојша Поповић, Градимир Стојановић, Владанко Стојаковић, др Марија Стевановић, Душан Митевић, Слободан Буквић, Раде Мартиновић, Стеван Којић, Драга Митровић, Загорка Николић, Горан Милић, Мита Аврамовић, Момчило Поповић

Уредник Момчило Поповић; продуцент Љубица Грмуша; организатор Мирољуб Димитријевић; музички уредник Владимир Радуловић; техничар магнетоскопа Душан Заложник; монтажери Надежда Цвијић, Мирјана Радошевић; редитељ Ана Павловић

Произведено 1990, Редакција информативног програма, уредник Предраг Витас

Бојана Андрић
уредник и аутор "Трезора"