Влахо Буковац - Сликар непролазне лепоте

Рођен је Цавтату 1855. године, а са 11 година, без родитеља, отиснуо се у Америку. После неколико година, вратио се у Цавтат, па затим отпловио у Цариград, па поново у Америку, овог пута у Перу и Сан Франциско, где почиње да слика, за своју душу. Са двадесет година, одлучан у намери да се посвети сликарству, уметничко школовање започиње у Паризу, 1877. године. Веома брзо етаблира се на европској уметничкој сцени.

У својој богатој и динамичној каријери живео је и стварао у Лондону, Ливерпулу, Загребу, Бечу, Прагу. У више наврата боравио је у Србији где је израдио репрезентативне портрете наших владара и чланова њихове породице: краљице Наталије и краља Милана Обреновића, затим, краљице Драге и краља Александра Обреновића, као и краља Петра I Карађорђевића и краља Александра Карађорђевића. За заслуге на изради портрета одликован је највиших државним признањима: Таковским крстом петог степена, као и орденом Светог Саве.

Вишеструко је награђиван на париским салонима, био је председник Хрватског друштва уметности Медулић, изабран је за дописног члана Чешке академије наука и уметности, био је почасни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу, као и члан Српске краљевске академије, био је професор на Академији ликовних уметности у Прагу. Умро је у Прагу 1922. године, а сахрањен у родном Цавтату.

Ретроспективна изложба "Влахо Буковац - Сликарство непролазне лепоте", после двогодишњих припрема, приређена је у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. Аутор изложбе и пратеће монографије је историчар уметности, др Игор Борозан, професор на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Представљено је 35 дела - портрета и аутопортрета, актова и жанр сцена, насталих у периоду између 1878. и 1922. године. Претежно, изложба је заснована на делима из овдашњих збирки: Народног музеја у Београду, Спомен-збирке Павла Бељанског и Галерије Матице српске у Новом Саду, затим, уметничке колекције Дворског комплекса на Дедињу, Музеја Југославије, Медија центра Одбрана, Дома Јеврема Грујића, Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, док је 15 слика стигло из региона: Модерне галерије у Загребу, Народне галерије у Љубљани, Буковчевог музеја у Цавтату, Српске црквене општине у Дубровнику, и из приватних колекција.
Вечерашње издање Арт зоне посвећено је овој значајној ретроспективи, која Буковчев опус прати кроз три стваралачке етапе: париску, загребачку и прашку, што тумачи аутор изложбе, проф. др Игор Борозан.