Траг: Лепи дани у Пасјаку

Са Тршевинског брега најлепши је поглед на Пасјак. Село које са запада окружује Крушевачка котлина, Мојсињске планине и Јастребац са севера и југа, а на истоку долина Рибарске реке. То људима нуди све благодети, али је људи све мање.

Пасјак се као напуштено село у турским списима први пут помиње 1530. године. После три века тишине, српске пописне књиге посведочиће о животу десетак породица на овом простору.

Иако се налази на само десетак километара од Крушевца, Пасјак дели судбину многих српских села. За последњих шест деценија број мештана је преполовљен. У 70-ак кућа данас живи око 230 становника.

Од заборава ће их сачувати хроника села коју је у част својих предака мештанима Пасјака даровао Милош Стојадиновић, најмлађи крушевачки хроничар. Међу фотографијама и драгоцена породична документа - објава о демобилизацији из 1919, Албанска споменица чукундеде Драгомира, радна књижица из времена када је Југославија била Краљевина, са личним описом Љубомира Стојадиновића и „Немачки за Србе" - редак примерак речника који је Милошев прадеда Станојло по повратку из логора Лимбург 1945. године донео кући.

Село мирише на труд тежака. Мирише на огњиште, врућу погачу, кајмак и ракију која се на јесен пече и уз коју се о прошлости приповеда и лакше подносе тегобе.

Аутор: Весна Кезовић Миљковић
Сниматељ: Дејан Ристов
Асистент сниматеља: Небојша Тонић
Монатжер: Ивана Нецков Грубишић