Европа и Срби: Мала Србија у Великом рату

Наставак циклуса о малој Србији у Великом рату посвећен је Француској, њеном значају, улози и односу према Србији и Србима у предисторији рата.

Саговорник је др Станислав Сретеновић, одличан познавалац ове проблематике.

У дводелном разговору, он ће одговорити на многа питања која осветљавају значај Француске у историјској вертикали пре Првог светског рата. Језиком историјских чињеница ће бити разјашњена многа питања која обичан човек поставља себи када је реч о о земљи коју многи Срби сматрају великим пријатељем у Првом светском рату.

Нека од тих питања се односе на константе спољне политике Француске, као империјалне силе, у 19. и у првој деценији 20. века; време када и разлоге зашто Француска, као велика европска сила, почиње да показује стратешки интерес за малу кнежевину Србију, као и време када су Французи почели да одобравају и подржавају напоре хришћанских народа Балкана да протерају Османлије...

Војислав Лалетин

Чућемо од др Сретеновића какве су биле реакције Француске на стицање аутономије Грчке 1829. и Србије 1830-33. и објашњење зашто већ 1839. Француска отвара свој конзулат у Србији. Занимљиво је сазнати и који су то догађаји и интереси довели до занимања Француза - већинских републиканаца и лаика - за монархистичку, православну Србију?!

Са Османским царством је Француска имала уговор из 1861. који јој је гарантовао статус трговински најповлашћеније нације... Када је и зашто дошло до промене овог курса и окретања Француске савезу с Русијом? Какав је био однос Француске после Берлинског конгреса према Османлијама, а какав према малим балканским народима, па и према Србији?

Како се понашала Француска - која је Србе сматрала реметилачким фактором - када је Аустроугарска прогласила анексију Босне и Херцеговине 7. октобра 1908, противно одредбама Берлинског конгреса? Да ли је Анексиона криза довела до промене француске спољне политике?

Сазнаћемо и како су Французи гледали на сукобе Карађорђевића и Обреновића, две конкурентске српске династије, које су обе биле везане за Француску - приватним везама и школовањем у елитним француским школама, те зашто је француска влада на челу са Поанкареом, напустила у пролеће 1912. традиционалну политику status quo-а на Балкану?
Затим, говоримо о томе како се понашала Француска непосредно пре почетка Првог балканског рата и какав је био однос Србије и Француске после Балканских ратова?

Како је Француска - дипломатски и војно - реаговала, када је почео Велики рат и када ова, тада моћна европска сила, почиње Србију да прихвата као озбиљног савезника у рату, премда Србија, формално и суштински, никада није имала статус савезничке земље...

Коначно, сазнаћемо да ли је Француска имала разумевања за југословенски програм српске владе, објављен у Нишкој декларацији, децембра 1914?

Пред крај разговора, доктор Сретеновић ће објаснити, често некритичну и еуфоричну реакцију Срба и величање француско-српског пријатељства насталог у Првом светском рату?

Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин
Реализација: Јелисавета Јанић