Читај ми!

Србија на вези: Др Зорица Сарах Митић, 2. део

Како се после двадесет година живота ван земље снаћи у родном граду? Да ли је човеку пас заиста најбољи пријатељ? Да ли је стрес постао свакодневица и шта ако јесте?

Докторка Зорица Сарах Митић је специјалиста анестезије и трауматерапеут. Била је лекар добровољац у Босни и на Косову. У Норвешку је отишла 2000. где је радила у Универзитетској болници у Ослу. Превела је на норвешки један од најлепших путописа у нашој књижевности, "Писма из Норвешке", Исидоре Секулић. Написала је око две стотине чланака и одржала више од педесет предавања о рату у Босни.

Иако је била оспоравана, нападана, чак и физички, због борбе за истину о дешавањима на Балкану, Норвежани су је 2005. одабрали за једну од 5 жена – странаца године!

После двадесет година, др Митић се вратила из Норвешке, и данас живи у Београду.

У наставку приче Зорица говори о повратку, о доги Анчи која јој је помогла да се снађе у старом/новом Београду, Србима у Норвешкој, о борби против стреса који је постао свакодневица... Након турбулентног живота ова храбра жена сусрела се са проблемима које је, као и све до тада, превазишла. У Норвешкој и Америци изучила је ТРЕ терапију...

Да живот др Митић чине невероватни догађаји, сведочи и прича о пореклу, за које је сазнала након четрдесете године живота... 

Није случајно што се нашла међу женама, "челичним ретницама" у истоименом филму редитељке и глумице Јелене Миле. У питању је остварење о женама - добровољцима у ратовима у 20. веку. То су Надежда Петровић, Милева Марић Ајнштајн, Диана Будисављевић, Флора Сандс, Делфа Иванић...

Докторка Митић нас је одвела на Калемегдан да упознамо чланове "Чопорације", непрофитне и неинтересне заједнице са којима се дружи...

Уредник емисије Тамара Дрезгић