Трезор

Предраг Ристић, архитекта. Ужа специјалност реконструкција предисторијске и црквене архитектуре; аутор преко 1000 реализованих архитектонских пројеката; бави се мултимедијалним уметничким активностима, графиком, акустиком и конструисањем музичких инструмената (дрндафон); градио сојенице и куће на дрвећу. Професор Академије Српске православне цркве за уметност и конзервацију, члан УЛУПУДС-а , гост-професор Универзитета у Грацу, Бечу и Паризу.

Главна дела: пројекти за реконструкцију и изградњу преко 50 сакралних објеката и за адаптацију преко 100 београдских тавана у станове и атељеа; пројекти Дома светог Кнеза Лазара у Бирмингему, Саборног храма у Подгорици, Светосавског центра у Хановеру; реконструкција куће у Лепенском виру и др. Награде: Орден Светог Саве ИИ реда,1990; И награда принца Чарлса за пројекат црквеног дома у Бирмингему у Енглеској (Сивиц труст ањард), 1989; Сребрна награда за научни филм на међународном филмском фестивал у Западном Берлину, 1974; Прва награда за Југословенски научни ТВ филм године, 1970; Награда за животно дело УЛУПУДС-а; Прва награда за радио драму РТС, 1984. и др.

 Ко хоће часно, не може ласно - Архитекта Пеђа Ристић урадио је 1964. пројекат реконструкције фасаде Дома Јеврема Грујића у Светогорској улици у Београду. У Дому Јеврема Грујића, првом приватном Музеју дипломатије и авангарде, први пут је  после 53 године изложен оригинални пројекат постојеће фасаде уз образложење аутора. Пеђа Ристић нас кроз причу о својим прецима, ујаку сликару Ивану Табаковићу и деди архитекти Милану Табаковићу, открива како је и сам одабрао свој позив архитекте.

Учесници: оснивач "Музеја Јеврема Грујића" Лазар Шећеровић, проф. др архитекта Предраг Ристић

Уредник истраживач Маријана Цветковић, сниматељ сарадник Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Александар Булатовић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић

 Ламперија узвраћа ударац - "Давне 1949. године државни Агитпроп уважио је молбу уметника да се овде, на Обилићевом венцу окупљају, раде и излажу графичко стваралаштво. Тако је настао Графички колектив, место размене креативних идеја, стваралачке синергије уметника и из других области, и из других градова Југославије, Европе и света. Настају нови правци, нове естетике...

После 70 година активизма нема разумевања да се ова адреса сачува. Данас су се овде окупили уметници, да помогну селидбу, јер сутра рано долази камион и носи све што се пренети може на неколико адреса, код добрих људи који нуде повољне услове за избеглиштво" - тим речима почиње емисија, а затим се приказује хронологија догађаја од 25. јула, када је екипа "Трезора" почела да прати припреме за селидбу, исељење Графичког колектива са Обилићевог венца, посета Пеђи Ристићу, затим смештање делова екстеријера и ентеријера на привремене адресе и, даље редом под будним оком камера "Трезора" све до августовске изложбе у великој Галерији САНУ и септембарске у Галерији КЦБ.

Ова емисија само је делић оног што је "Трезор" снимио, али приказује се сада, у славу недавно преминулог арихитекте Пеђе Ристића, једног од оних по којем ће се 70-годишњи Графички колектив памтити заувек. Из текста Растка Ћирића: "Генијални пројекат Пеђе Ристића из 1964. претворио је неугледну и стереотипну радњу са излозима у дрветом обложен филозофски осмишљен простор са карактером, економичан и елегантан, изграђен руком самог аутора. Аутор у есеју (годишњак "Круг", 1965) објашњава концепт: "Изложба је раздељена на неколико одељења, а површине за излагање на неколико паноа, и то све у модулу целих природних бројева (…). Постоје три основна простора 3 џ 3 џ 3 која се спирално нижу, а који се гранају у пратеће бродове (…). Ово је типичан начин компоновања простора класичног грчког крста." Свој избор материјала којим је обложио зидове објашњава чињеницом да је дрво "сировина хартије од које су направљени графички листови, па се ове две материје еволутивно допуњују".

Учесници: уметнички директор и кустос ГК Лиљана Ћинкул, архитекта Иван Мангов, дизајнер Милан Симић, проф. Пеђа Ристић архитекта, проф. Растко Ћирић дизајнер, костимограф и сценограф Душица Кнежевић, архитекта Слободан Малдини и други.

Уредници истраживачи Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић, сарадник Ивана Босанац; сниматељи Васко Васовић, Димитрије Хаџи Николић, Владимир Јовановић;  сниматељи звука Никола Мишић, Славиша Петровић, Милоје Илић; сарадници сниматељи Милена Јекић Шотра, Бојана Андрић; расветљивачи Миле Илић, Предраг Бојковић, Ненад  Влатковић; организатори Гордана Грдановић, Душица Ховјецки; монтажер Александар Андријевски, графичка обрада Милена Марковић, Саша Булатовић, Горан Ергарац; аутор Бојана Андрић

Уреднице: Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић, Весна Дошен,  Бојана Андрић