Три приче из Санкт Петербурга

У првој, говоримо о Србима и Русима који се окупљају у Академији Србија, која је на неки начин незванични културни центар Србије у Санкт Петербургу.

Разговарамо са Драганом Дракулић Пријмом, која руководи Академијом, где смо затекли и бројне наше студенте који су у овом петомилионском граду на мастер студијама.
Али, затичемо и Русe који студирају српски језик и књижевност на Државном универзитету.

У другој причи, подсећамо на градњу Српско-руске цркве, прве у новијој историји на тлу Русије, у далеком граду Кингисепу на самом западу Руске федерације, и на 40 километара од Балтика.
Иако је овај град од Србије удаљен преко 2000 километара и овде смо пронашли Србе који живе и раде у овдашњим грађевинским компанијама.

И баш су они салили темељ за будући храм који је посвећен нашем свецу, цару Лазару и руском свецу, цару Николају Другом Романову. О животу и раду у Русији, разговарамо са нашим људима.

У трећој причи, скрећемо вам пажњу и одговарамо на питање у каквој су вези били Петар II Петровић Његош и руски монументални храм, чувени Казањски сабор који се налази на Невском проспекту.

На самом врху здања, где је мноштво звона, за вашег репортера следи једно велико изненађење. Прилика која се не пропушта.

Потом, звона за вечерњу молитву покреће „мајстор", који овај, можемо слободно рећи својеврсни перформанс, изводи дуги низ година.

 Аутор и сценариста Вера Катанић

Режија Ернестина Глигоријевић