Моја лепа Србија: Зрењанин, први део

Град чије је име три пута уписивао матичар историје и који се бар двоструко више јутара будио у различитим државама, чувао је свој идентитет и своје друштвено, мултикултурално и архитектонско биће.

Почео је као Бечкерек, наставио као Петровград и доспео до Зрењанина. Историчари и лингвисти нису сагласни по чему је добио своје право име. Према неким тумачењима, Бечкерек означава град на Бегеју. Многи научници се са таквим тумачењем нису сложили.

Петровград је извесно добио име по краљу Петру Карађорђевићу. Када су дошла нека друга времена, назван је по народном хероју Жарку Зрењанину.

Историја је понекад клизила у иронију. Тако се данас Споменик краљу Петру налази на Тргу слободе, а споменик Жарку Зрењанину у Улици краља Петра.

Првобитно градско насеље настало је на једном од острва које је Бегеј направио у недоумици да ли да крене даље и куда.

У историјским изворима Бечкерек се први пут помиње у Будимској повељи 1326. године. Српско становништво је овде живело од VI века, од сеобе Словена.

И да је Зрењанин царско средиште сведоче и кривудави Бегеј којим су у град пристизале велможе, угледници, богаташи и царска бара са својим становницима чији живот у станишту одређују некад сурови а некад праведни закони природе.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељи: Павле Танасијевић, Иван Степановић
Новинарка: Ирена Минић
Монтажа: Немања Радић