недеља, 15. дец 2019, 17:30
"По делима њиховим познаћете их" (Мт. 7,16)
Екипа Програма за дијаспору недавно је боравила у Израелу, пратећи званичну делегацију Републике Србије која је учествовала на Академском округлом столу у Јерусалиму, на тему израелско-српских односа. Посета је резултирала усвајањем Јерусалимске декларације о Јасеновцу, отварањем српско-јеврејског Центра и постављањем плоче Светом Сави. Реприза емисије на каналу РТС СВЕТ у 22.55.
Дубоки су српски трагови у Светој земљи.
Свети Сава, утемељивач српске цркве, на своје прво поклоничко путовање у колевку хришћанства, отишао је 1229. године. Од тада, и неколико стотина година касније, бројне су цркве и манастири били у власништву српске цркве и државе.
На првом путовању у Јерусалим, Свети Сава задужио је целокупно хришћанство - купио је кућу Јована Богослова, у којој се налази Сионска горница, Соба Тајне вечере, а испод ње, у истој кући је и Давидов гроб, друго по важности место које ходочасте Јевреји.
Уз Горницу, Цркву и кућу Светог Јована Богослова, Свети Сава даће као метох лаври Светог Саве Освећеног, по коме је и добио монашко име. Поред цркве Светог Јована, саградио је и манастир Часног крста, и то на месту где је расло дрво од кога је начињен крст на коме је Господ распет. Свети Сава основаће и српску монашку колонију у манастиру Светог Саве Освећеног - Мар Саб, и њиме ће Срби управљати 130 година.
До манастира, који чувају бедуини, долази се кроз палестинску територију, пролазећи кроз Витлејем, једино место дуж границе које није опасано такозваним заштитним зидом. Овај безбедносни зид дуг је преко шест стотина километара, висок 12 метара и опремљен најсавременијим радарским системима.
И тај и такав одбрамбени зид би се могао разумевати кроз чињеницу да Јевреји кроз читаву своју историју посебно држе до вредности слободе и правде, што је трансисторијска вертикала која има упориште у систему вредности заједничком и Јеврејима и Србима.
Било је ово и полазиште за одржавање међународног академског округлог стола посвећеног односима Израела и Србије, страдању двају народа и култури сећања.
Организатори овог скупа били су Међународна експертска група GH7, коју предводи др Гидеон Грајф, водећи историчар Холокауста, израелски Центар за контраобавештајне студије, београдски Институт за националну и међународну безбедност, Центар за друштвену стабилност и Архив Војводине из Новог Сада.
На скупу, који се изван свих очекивања претворио у врло спонтан, жив и садржајан разговор, активно је учествовало преко 30 еминентних стручњака из Србије, Израела, Италије, Холандије, САД и Немачке, а сведочили су и преживели логораши Јелена Бухач Радојчић, Смиља Тишма и Гојко Рончевић Мраовић.
Том приликом, усвојена је Јерусалимска декларација, поводом 80 година од почетка Другог светског рата, као допринос борби против антисемитизма, ксенофобије, неофашизма и свих облика дискриминације, а у знак сећања на све жртве фашизма, Холокауста и геноцида.
Представнике научне и културне делегације из Србије примио је, и боравак у Светој земљи благословио, патријарх светог града Јерусалима и све Палестине, Теофил Трећи.
Аутор емисије Милена Вујовић
Сниматељ Горан Копривица
коментари