Око магазин: Месут Озил, музеј невиности

Да је било више среће и знања у осмини финала Светског првенства играли би Србија и Немачка. И док код нас нема анализе неуспеха, Немци су кривца за свој бродолом експресно пронашли. То је Месут Озил а крив је и за лоше игре на руским теренима и за сликање са Реџепом Ердоганом. Прича о Озилу тако је убрзо прерасла спортску причу и претворила се у причу о расизму и мултикултуралним друштавима Западне Европе. За сада је постигнуто да Озил више неће играти за репрезентацију Немачке а да ли ће да буде резултата и на политичком терену?

Анегдота каже да се Вуди Ален толико расрдио када је Оскара за сценарио уместо њега добио Стив Тешић да је сипао увреде на рачун жирија зато што је награђен неко "из тамо неке недођије" а не песник Њујорка. Тешић му је одговорио: Ако је Вуди Ален заиста песник Њујорка, мом родном граду неће требати више од 24 сата да Њујорку одговори бољим песником. Да је Тешић знао шта говори показују матичне књиге: Вуди Ален је рођен 1. децембра 1935, а 24 сата касније, 2. децембра 1935. у Ужицу се родио Љубомир Симовић. Због ове приче коју је забележио Мухарем Баздуљ прича о Стиву Тешићу и Ужицу.