субота, 21. јул 2018, 14:53
Траг у простору: Седам живота кућице на Дрини
У сваком граду постоје нека сасвим посебна места којима је неко удахнуо душу. Неко је ту све пажљиво бирао, у упорности истрајавао и тиме као магичним знацима позвао себи сличне да му се придруже, а ово је прича о једној кућици дрвеној, можда само наизглед обичној. О њеном настанку, о небројеним лепим тренуцима проведеним у њој, као и о непрестаној и упорној борби да се одржи и сачува од плаховите Дрине.
Прича почиње у лето далеке 1968. године. Група бајнобаштанских дечака, после купања у бистрој и хладној Дрини, тражила је место под сунцем и нашла га на "Стенчици", како Бајинобаштани зову хрид на реци, усред Дрине, два километра низводно од Бајине баште.
Та стена и та кућица памте многе незаборавне тренутке и дивне успомене које ни дивља Дрина није успела да однесе. Ту су се стварала пријатељства, рађале љубави и дочекивале зоре. Било је и купања, сунчања, дружења и смеха. Тако је усамљена кућица на Дрини постала и остала симбол који на чудесан начин спаја природу и људе.
Валовита и неукротива Дрина имала је обичај да с времена на време у налету необузадане снаге однесе кућицу само њој знаним путем али су је бајинобаштански ентузијасти увек брзо налазили, или постављали нову, чвршћу и лепшу која би изазивала још веће дивљење и пажњу.
Игром случаја 2012. године, у великој групи новинара и истраживача који походе национални парк Тара била и Ирена Бекер. Било је рано октобарско јутро, природа се потрудила да једна од 16 најчудеснијих кућа на свету позира у пуном сјају. Сама саткана од боја јесени, окружена водом, измаглицом и шумом, кућица на својој најлепшој слици делује потпуно нестварно. Остало је историја, слика дана, па слика месеца на сајту Натионалне Географије. Тако је постала права светска атракција.
Уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Петар Вујанић
коментари