Око магазин: Од сеоског слуге до газда-Стеве

Он ради за другог, све што треба - чува овце, помаже око стоке, све - само да заради неки динар. По имену га ретко када зову, он је сеоски слуга и то му је и име и презиме.

Колико је Стеван Мавренски био сиромашан, или што би он рекао сирома', најбоље говори то што ниједна жена у Меленцима и околини није хтела да се уда за њега.

Док смо пролазили поред Стевине родне куће, на питање да ли је овде довео госпођа-Миру кад сте се оженили, одговорио је: "Овде сам је дово, јер у оно време ја се нисам оженио из Меленаца због сиромашности!" "Толико сте били сиромашни?" "Сирома'! И онда сам ишао у Александовац на Жупску бербу и тамо сам се оженио, да не зна ни ко сам ни шта сам."

Далибор Жарић - новинар , Јовица Толмачев - чобанин, Александар Агбаба - сниматељ, Стеван Мавренски - газда Стева

А онда је успео да сакупи нешто новаца и купио је два јагњета од три дана, хранио их је на цуцлу. Ко има оваца има и новаца, чуо је негде млади Стеван. И тако, мало по мало, после тридесет година рада, од сеоског слуге стигао је до газда-Стеве.

Како је изгледао Стевин живот од куће на крају села до оне газдинске у главној улици? Како је испунио обећање из младости, када је рекао да никада више неће бити гладан и да ће урадити све како би имао кућу у којој може да дочека госте?

Уредник: Горислав Папић
Аутор: Далибор Жарић