Шта су све технологије урадиле за нас

Живимо у свету дигитализације и превласти интернет технологија, које сваким даном све више и више демонстрирају своју моћ над човечанством. Технолошке тенденције у 2017. се могу поделити у 3 тематске групе: вештачка интелигенција, дигитално и мреже.

"Како вештачка интелигенција тако и машинско учење, доживели су прекретницу и њихова примена наставиће да се увећава, ширећи се на све услуге, предмете или апликације које функционишу уз помоћ технологије", сматрају аналитичари Гартнера. У овој ери нових технологија, захваљујући "машинском учењу", откривена је велика моћ коју поседује комбинација паралелних обрада, унапређених алгоритама и великих база података. Наиме, може се користити у банкама за управљање трансакцијама у реалном времену, за предвиђање исхода, као и проневера. Од личних асистената до широког спектра апликација које функционишу уз помоћ вештачке интелигенције, технологија може да трансформише било које радно окружење тиме што ће нека задужења учинити ефикаснијим и лакшим за извршење.

"Свака категорија софтвера, од безбедносних алатки до пословних апликација, имаће вештачку интелигенцију", поручују стручњаци. Гартнер очекује да ће до 2018. године 200 највећих компанија на свету користити паметне апликације и све функционалне погодности комплексних сетова података и анализе, како би преиспитали своје понуде.

Према научницима технологије "интернета ствари" моћи свуда да рачунају на вештачку интелигенцију, од домаћинстава до канцеларија, фабрика или медицинских установа. "Дигитални свет ће сваки пут у све већој мери бити детаљан одраз онога што представља физички свет и чиниће се да је и сам његов део".

Код мрежасте топологије постоји динамична повезаност између људи, процеса и услуга које подржавају дигитални екосистеми. Крајњи циљ биће могућност интегрисања многобројних корисника помоћу разних уређаја и комуницирања са разноврсним мрежама.

Према речима стручњака, свака компанија ће имати комбинацију од пет платформи дигиталне технологије: информациони системи, искуства клијената, анализа и интелигенција, интернет ствари и фабрички екосистеми. Они тврде да је кључна ствар да компаније идентификују како ће напредовати те платфоме, како би се суочиле са изазовима дигиталног пословања.

Безбедност је такође приоритет још од првих корака у пројектовању технолошких уређаја. "Људи задужени за безбедност ће бити у обавези да раде заједно са програмерима апликација и софтверских решења и то ће бити предуслов који ће морати да испуне скоро све компаније", упозоравају стручњаци.

О свему наведеном говорило се на стручном скупу и изложби ИНФОТЕК у Аранђеловцу, почетком јуна ове године, где су се на једном месту окупили најеминетнији стручњаци из наше државе и окружења. У емисији учествују: дипл. инж. Сава Савић, помоћник министра за информационо друштво, Министарство трговине, туризма и телекомуникација; дипл. инж. Душко Сивчевић, начелник одељења за електронско пословање, Министарство унутрашњих послова; дипл. инж. Дане Хинић, ASSECO; дипл. инж. Драган Стокић, ATOS; дипл. инж. Младен Симић, MDS; дипл. инж. Бранко Миликић, HALCOM; дипл. инж. Ђорђе Новаковић, INOVA; дипл. инж. Соња Миловановић, ENEL PS; дипл. инж. Горан Вељовић, E-SMART SYSTEMS.

Ауторка серије и уредница је Оливера Косић, сниматељ слике Вук Ћетковић, асистент сниматеља Милорад Шево, сниматељ тона Златко Станојевић, расветљивач Зоран Ђорђевић, тонска обрада Предраг Стаматовић, музичка уредница Владана Марковић, монтажер Бошко Новаковић, продуцент Зоран Јовановић - Оскар, док је организацију водио Зоран Зиндовић.