Лепша страна Србије-Општина Бујановац

У селу Кршевица пронађени су остаци древног града Дамастиона и слојеви са остацима архитектуре и многобројним покретним налазима који одговарају распонима од почетка 4. до првих деценија 3. века пне.

Манастир Прохор Пчињски као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.Древно светилиште саграђено је на старом култном месту, где је живео преподобни Прохор Пчињски. Од најстарије светиње до данас је очувана капела где почивају мошти Св. Прохора. У питању је мала, поклоничка ниска правоугаона просторија. У сферно обликованој источној страни смештене су мошти светитеља, где је, у десном горњем углу мали отвор из кога већ цео миленијум извире чудотворно миро. Св. Прохор је тренутно једини српски светитељ-мироточац у Србији.

На развој културе у Бујановцу утицају џамије и цркве као културно историјски споменици.

Стара џамија у селу Биљачи изграђена је у периоду од 1375-1380 год. Градитељ је Мехмет Ага и припада турском стилу градње.

Бујановац је град који се може похвалити богатом културном традицијом.Дом културе „ Вук Караџић“ је центар забаве и афирмације културних дешавања.

Као одраз тежњи интересовања ђака за музичким образовањем СО Бујановац је 1988 год основала  Школу за основно музичко образовање.

Бујановац је препознатљив по природним лепотама, налазиштима и самим тим туристичким вредностима. На малом простору налази се право богатство термоминералних извора, а у Бујановачкој бањи се постижу изузетни резултати у лечењу комбиновањем најсавременијим медицинским методама саљ лековитошћу природних фактора- термоминералних вода, лековитог блата- пелеоида и природног гаса.
Једно од најлепших туристичких потенцијала општине је и Бујановачко језеро окружено четинарима и цвећем.

Путници који путују за Македонију, Грчку и земље Блиског истока имају много разлога да се зауставе у бујановачком крају, где ће их дочекати вредни и гостопримљиви људи са традиционалном трпезом и здравствено исправном храном. Овде се гост дочекује широм отворених врата и топлог срца.

Аутор и извршни продуцент: Зоран Трифуновић