Трезор

Милан Ђоковић, драмски писац, романсијер, преводилац (Београд, 26. мај 1908 – Београд, 5. децембар 1993.)

О МИЛАНУ ЂОКОВИЋУ, први део - Милан Ђоковић је после завршених студија књижевности на београдском Филозофском факултету, објавио своју прву књигу Бродоломници са пет драматизованих слика. На сцени Народног позоришта у јуну 1934. године премијерно је изведено његово драмско дело Договор кућу гради у режији Раше Плаовића, а годину дана касније са Пјером Крижанићем основао је сатирични лист "Ошишани јеж". Рат је Ђоковић провео у Београду, писао је преводио и био уредник у "Политици", а после рата, наставио да пише и режира. Овај свестрани културни прегалац био је и управник Коларчевог народног универзитета, председник Српске књижевне задруге и Културно просветне зједнице Београда и Србије, један од оснивача Андрићеве и Вукове задужбине. У разговору за "Трезор" његов син, такође културни делатник Душан Ђоковић говори о раду Фондације чији је управитељ. Фондација "Милан Ђоковић" основан је 21. октобра 2004. године у Београду. Називајући нову институцију именом Милана Ђоковића, оснивачи нису имали на уму само неговање успомене на рад и драгоцено стваралаштво овог великана српске културе, већ су се, пратећи његов траг , определили да учине значајне напоре на свеобухватном унапређењу културе, просвете и науке на домаћим просторима. Фондација своје деловање остварује, у највећој мери, на плану образовања, кроз подршку уметничким подухватима и научно-истраживачком раду у области наука о уметностима, а посебну вредност представља издавачка. Повод за овај разговор је ново издање Фондације, двотомна књига Дневник управника позоришта сачињена од белешки Милана Ђоковића у периоду његовог управљања Југословенским драмским позориштем од 1970. до 1975. године. Душан Ђоковић каже: "Постављали су га увек тамо где је требало гасити пожар, а не само бити директор. Имао је ту покретачку снагу, знао је да нађе средства за културу, он је постављен за директора Коларчеве задужбине и одмах су пронађена средства за његово реновирање, први пут још од оснивања...тако се десило и са Југословенским драмским позориштем..."

Учесници: управитељ Фондације Душан Ђоковић, саговорник  Бојана Андрић

Техничко вођство Александар Лејић и дежурна посада Студија 3,  сниматељ звука Алиса Сеничић, дизајнер светла Душан Илић, секретарица режије Весна Јовановић, камермани Миодраг Воркапић, Слободан Момчиловић, Дарко Станојев; видео миксер Мирјана Загорац,  организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Маријана Чутурило, редитељ Предраг Синђелић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

Премијерно емитовано 01.03.2017. у "Трезору"; Редакција за историографију

ЗАЛОГА ЗА БУДУЋНОСТ - емисија о Задужбини Вука Караџића, која је основана је 1987. године. Иницијатива за њено оснивање потекла је од Одбора за обележавање 200 годишњице рођења Вука Стефановића Караџића, кога су чинили представници Српске академије наука и уметности и других најзначајнијих научних, образовних и културних организација и институција у Србији. Сви су они касније постали и оснивачи Вукове задужбине. Задужбина је основана као невладина, самостална народна установа која се бави свим областима народног живота и стваралаштва, у духу трајних вредности Вуковог дела. Прва седница Скупштине Вукове задужбине одржана је 6. новембра 1987. године на Коларчевом народном универзитету у Београду, у чијем раду је учествовало више од 500 оснивача и суоснивача, повереника, задужбинара, представника многих удружења, установа и гостију Задужбине. Из најаве у "Политици" од 22. фебруара 1989: "Институција задужбине укорењена је дубоко у нашу културу, али смо и њу, као и многе друге историјске тековине, запоставили. Тако је и идеја о оснивању задужбине Вука Караџића, која се јавила после Првог светског рата, остварена тек сада, поводом двестогодишњице рођења великог реформатора српског књижевног језика. Како се развија и који су планови те институције питања су на која одговара данашња емисија Залог за будућност у којој учествују многи наши и страни културни и јавни радници, међу којима и песникиња Десанка Максимовић."

Учествују Милан Ђоковић председник Скупштине Вукове задужбине, Бранко Ивошевић, адвокат-повереник Вукове задужбине, Љубисав Костић, земљорадник и суоснивач Вукове задужбине, Гвозден Јовановић председник Извршног одбора Вукове задужбине, Божидар Ковачек потпредседник "Матице српске", песникиња Десанка Максимовић, Љиљана Шапер директор ОШ "Вук Караџић" у Београду која је такође суоснивач Задужбине, Миленко Савић директор кадровског сектора "Беоплова", протојереј др Иринеј Буловић професор Теолошког факултета у Београду, др Нада Милошевић-Ђорђевић професор Филолошког факултета у Београду, др Хајнц Фишер потпредседник Социјалистичке партије Аустрије и шеф Социјалистичке фракције у аустријском парламенту о мотивима за оснивање Фондацију Вука Караџића у Бечу, др Владимир Ерцег професор Педагошке академије у Београду, Илинка Мићић, управница Вукове задужбине. Вукову азбуку казује Милош Жутић.

Сценариста и уредник Вида Томић, сниматељ Миодраг Арсић, сниматељ звука Славко Симић, монтажа Аристеа Вулетин, редитељ Лидија Вељанова