Историја науке: Атанасије Николић

Био је градитељ путева, пројектант прве железничке трасе у Србији, оснивач пољопривредне и инжењерске школе, али и први научник који је утемељио технички језик и излио прве топове у ослобођеној Србији. Николић је био један од оснивача Друштва српске словесности и Народне библиотеке, али и вешт политичар и преговарач, успешан писац драма и сакупљач народних умотворина.

Када је Лицеј пресељен из Крагујевца у Београд 1841. године, Атанасије Николић је сваке недеље, после службе у саборној цркви, у оближњој основној школи, добровољно и бесплатно држао предавања из пољске економије и припремао „Срећков лист за земљоделце". Са Стеријом је организовао позоришне представе, у некима од њих глумио историјске личности, писао драме и песме, штампао народне приповетке и учествовао у оснивању Театра на Ђумруку и позоришта „Јелен".

Ова епизода из серијала Историја науке, снимана је у: Конаку кнегиње Љубице, где је у прво време био Лицеј, у Архиву и Библиотеци САНУ, који чувају многобројна дела, рукописе и осталу заоставштину овог изузетног научника. Глумачка интерпретација поверена је Драгану Алексићу.

Уредник и сценариста серије посвећене великанима науке је Борислава Николић, спикер Жарко Обрачевић, продуцент Љубица Мирић Петровић, сценограф Мирјана Андрејевић, костимограф Биљана Михаиловић, сниматељ Драгослав Бојковић, монтажер Биљана Кунијевић - Џели, редитељ Иван Милановић.