Метрополис

Чини се да је пред овом значајном националном културном институцијом одлучна битка за опстанак, чији исход неће остављати места за нерешене ситуације. О различитим аспектима најновије етапе реконструкције говоре в.д. директора Слободан Накарада, затим, секретар музеја Снежана Марјановић Антоновић, и кустос др Зоран Ерић, шеф одељења уметничких збирки и изложби.

Различите етапе кризе и реконструкције Музеја савремене уметности сегмент су регионалног пројекта "Наопачке: Удомити критику", представљеног у простору Музеја града Београда у Ресавској улици. Реч је о поставкама "Recycle bin" и "Шта се догодило са Музејом савремене уметности?" чији је аутор кустос МСУБ Дејан Сретеновић.

Велики је број изванредних писаца и њихових дела која промакну читаоцима који нису у прилици да прате књижевне часописе, те се са њиховом литературом први пут сусретну тек када се њихово дело преведе и објави као књига. Такав је случај и са америчком књижевницом, Лидијом Дејвис, која је код нас познатија као прва жена Пола Остера, но као прозаисткиња која је добила Мен Букер награду за животно дело, Мекартур стипендију намењену генијалним ствараоцима и француски Орден витеза уметности и књижевности за своје преводе Пруста, Флобера и других. У преводу Иване Ђурић Пауновић, "Геопоетика" је објавила најновију збирку прича Лидије Дејвис "Не могу и нећу", о којој говори књижевна критичарка Јасмина Врбавац.

У књизи "Измештање хоризонта" теоретичар уметности и медија, филозоф и визуелни уметник, проф. др Јован Чекић, постављајући питање "Како разумети догађај унутар властитог или неког другог времена?" кроз низ текстова пружа тумачења и путоказе за кретање кроз све теже разумљиво устројство и лавиринте савременог света и уметности, што образлаже у вечерашњој емисији.

Критичарка Кристина Ђуковић анализира серију "Unreal", која је премијерно приказана на америчкој ТВ мрежи Лајфтајм која добрим делом живи од ријалитија и сапуница. Серија "Unreal" је још један пример сечења гране на којој се седи. После Викиликса и Сноудена, и ријалити формат је добио своје звиждаче.

Изложба мозаика која је овог лета уприличена у Галерији Радио-телевизије Србије подсећање је на изузетну стваралачку енергију и личност Борислава Њежића, на пет деценија уметничког рада аутора који је преминуо почетком ове године. О његовом делу говори историчар уметности Душан Миловановић.

Истраживање и ревалоризација опуса Богољуба Бобе Јовановића, сликара бурне биографије, рођеног 1924. године у Београду, где је завршио студије сликарства, више деценија одсутног са наше ликовне сцене, крунисани су репрезентативном монографијом, чији су аутори историчари уметности др Јеша Денегри и др Ивана Симеоновић Ћелић. Овог лета, у Музеју Цептер приређена је свеобухватна изложба његових слика и цртежа, насловљена "Повратак блудног сина". О Јовановићевом стваралаштву говори др Ивана Симеоновић Ћелић.

Уредник емисије: Данијела Пурешевић
Режија: Марко Шотра