У спомен Великом рату

Филмска екипа Телевизије Београд обишла је спомен костурнице код Текериша, на Гучеву и Мачковом камену, у Крупњу, Удову у Македонији, Чачку, и Лазаревцу. Бојеви вођени током Дринске операције посебно су описани, а величанствени пејсажи Гучева, Јагодње и Борање појачавају драматику збивања. Монументална костурница на Гучеву у облику пирамиде снимљена је помоћу крана у чему је љубазно помогла Електродистрибуција Лозница. Код моста преко Јужне Мораве на путу Лесковац – Власотинце снимљен је гроб војника који су тај мост бранили од бугарске најезде 1915 године.

У Македонији је снимљено мало познато поприште код села Удово где су Бугарске комите на Велики петак 1915. на спавању изненадиле и сурово побиле две чете регрута које су браниле мост код Валданова. Опет смо сведоци заборава који све осваја - током пута кроз Македонију, у дивним пејсажима планине Ниџе, снимљена су и дивизијска гробља код села Добровени и Скочивир, већ растрошена зубом времена и пред нестанком. У Скопљу, већ традиционално, Македонска православна црква није нам дозволила снимање Храма славе, цркве костурнице српске војске. Ипак, филмски журнал са освећења храма, коме је присуствовао и краљ Александар, донекле успева да нам покаже значај овог споменика.

Што из немогућности да се остаци војника идентификују, што из истинске хришћанске вере да су сви људи у смрти једнаки, Срби су, градећи ове костурнице, у њих често полагали и кости непријатељских војника. Супростављајући се епархијској власти, чачански свештеници су 1934 године на месном православном гробљу освештали костурницу на којој се налазе симболи три велике светске религије и, поред православног, и католички крст. По истом принципу и жртве Колубарске битке нашле су мир у цркви костурници у Лазаревцу, у освит Другог светског рата. Срећом по Лазаревчане и неки од непријатеља носили су у себи витештво. Равноправни третман погинулих из прошлог рата дирнуо је команданта немачке казнене експедиције и он је одустао од стрељања талаца из ове вароши.

 Сценарио су написали др Мирослав Савићевић и Небојша Савићевић, текст су читали Душко Марковић и Радмила Ђурић, која је била задужена и за истраживање, а филмском камером све су забележили Дуро Ивановић и Славко Вељић. Серију је монтирала Ксенија Савићевић, а режирао је Небојша Савићевић.