понедељак, 11. јул 2016, 13:10
Метрополис
Један наш етнолог одлучио је да се растане са идентитетом. Један француски академик либанског порекла, љут је и разочаран, зато што му се стално упућује исто питање, осећа ли се више као Француз или као Либанац. Обојица сматрају да идентитет није скуп фаталних ограничења, него пре један широк појас могућности.
Неки антрополози и политиколози у последње време често износе став да идентитет као политичка категорија више ничему не служи и да га истраживачи културе и друштва данас могу помињати само под знацима навода. Чиме заменити термин идентитет, колико различитих ствари одређују модерног човека, али и да ли савремени тренутак, односно Брегзит отварају ипак старе дефиниције идентитета, питања су у овонедељној Метрополисовој Теми "Сви наши идентитети", о чему говоре етнолог Иван Чоловић, филозоф, књижевник и научни сарадник на Универзитету у Единбургу Игор Штикс, историчар проф. др Александар Растовић и историчар уметности Андреј Вујновић.
Чувена слика "Сеоба Срба" Паје Јовановића, ове године слави 120 година од свог настанка. Односно рођендан је прве верзије "Сеобе Срба", коју је велики уметник насликао на позив патријарха Георгија Бранковића за потребе представљања Србије на Миленијумској изложби у Будимпешти 1896. године. Ова прва верзија већ пола века власништво је Народног музеја у Панчеву. Обележавање јубилеја започето је у Дому Јеврема Грујића у Београду, где је екипа Метрополиса разговарала са вишим кустосом панчевачког Народног музеја Срђаном Божовићем.
Пре сто година, на Видовдан 1916. године у Великој Британији одржана је манифестација "Косовски дан". Циљ манифестације био је приближавање српске културе и вере Великој Британији и упознавање британског јавног мњена са потребама пружања даље подршке санитетским, хуманитарним и војним мисијама које деловале у Србији током 1915. године. Тим поводом у специјалној комори Народне библиотеке Србије изложен је плакат "Херојска Србија" и неколико других докумената који сведоче о одржавању ове манифестације, а који су део легата академика Тихомира Ђорђевића, који се чува у овој нашој националној институцији. О пригодној поставци и "Косовском дану" говори историчар Душан Никодијевић.
Проф. др Милан Радовановић некадашњи професор и декан машинског факултета у Београду, годинама се бави поштанском историјом Србије у Првом светском рату. Резултат те љубави је књига "Неми сведоци", Французи и Срби у Северној Африци1916-1918. Материја књиге није ограничена само на оне који се баве поштанском историјом, већ визуелно приказује и бурне догађаје током Великог рата, као и културни живот српске војске у Бизерти, Сиди Абдалаху и Тунису.
Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић
Реализатор: Маја Мандић
коментари