Трезор

Реч редитеља Божидара Зечевића, затим његов филм о совјетском сниматељу Јешурину и оном што је снимао од Колашина до Београда 1944. године

РЕЧ РЕДИТЕЉА - За данашње емитовање у "Трезору", редитељ Божидар Зечевић казивао је своје утиске о раду на документарном филму, о снази ауди-визуелног документа, о важности чувања и поновних приказивања таквих записа.

Учесник: Божидар Зечевић, редитељ,  филмски теоретичар и публициста

Сниматељ Горан Прокић, асистент Милорад Шево, сниматељ звука Миљан Ђукић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, уредник Бојана Андрић

Снимано 07.10.2015, премијерно емитовано 20.10.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

САВЕЗНИК СА КАМЕРОМ - ова филмска прича реконструисана је на основу мемоара сниматеља Владимира Јешурина и филмског материјала које је сам Јешурин снимио током ослобођења Југославије од Колашина, преко Иванграда /Берана/, Санџака, Александровца, Бруса, Ваљева до Београда. Јешурин је остварио низ пријатељстава са партизанима што је и забележио камером. Аутор Божидар Зечевић о совјетском ратном сниматељу и дописнику пуковнику Владимиру Јешурину. Јешурин је 1944. године снимао дејства Народне ослободилачке војске Југославије од Колашина до Београда.

Зечевић се у уводу емисије обраћа гледаоцима: "Када сам недавно био у Москви дошао ми је до руку овај аутентичан рукопис књига сећања Владимира Семјоновића Јешурина. Он је својом камером забележио јединствене и аутентичне примере ослобођења наше земље, сликао људе и догађаје и о томе оставио хиљаде метара аутентичне филмске грађе, која данас представља прворазредан документ за историју ових драматичних времена. Био је расан представник совјетске документаристичке школе која се васпитала у духу класичног постулата "ухватити живот изненада", био је кино око, био је кино глас, био је филм истина. Заточеник једне школе до крајности посвећене аутентичном филмском призору коме се не додаје и не одузима ништа од онога што у тренутку снимања сам садржи. Умешати се дакле у сам живот по цену високог ризика, по цену рањавања чак и погибије само да би се сачувао документ, да би се од заборава и труљења спасло време. Због тог великог идеала мала али фанатично посвећена армија филмских сниматеља свих нација посејала је и данас сеје своје кости диљем земаљске кугле. Њима и посвећујемо ову емисију. Ево ово је та камера КС коју смо за ову прилику извадили из Музеја филмске кинотеке. Једна је од оних које су по цену живота и смрти спасле заборава хиљаде људских лица и догађаја у Другом светском рату. У њу стаје једва 30 метара 35мм филмске траке, навијала се на федер ручно, има каиш за осигурање па се у тренутку могла потегнути као пиштољ. Зато је и била намењена снимању из руке у аутентичним најчешће ратним условима. Борила се за документ код Вјазме, Стаљинграда али и у Црној Гори, приликом ослобођења Београда, на Сремском фронту, све до Драве и Трста.

Волођу Семјоновића Јешурина нажалост нисам стигао да упознам, умро је пре пет година у својој родној Москви, до краја живота везан за своју матичну кућу Централни студио за производњу документарних филмова. Видећемо га овде као већ седог ветерана како и даље снима. Репортерски век започео је у пустињама Етиопије, затим су га пребацили на границу у јеку Руско-Финског рата, па на јужни пол, па у битку код Тамнопоља где је рањен и најзад падобраном у Југославију на Дурмитор у јуну 1944. године, да као Совјетски ратни сниматељ савезник са камером забележи завршне операције за ослобођење Југославије и Београда, где се његова камера зауставила. Наравно наставио је да снима на другим ратиштима." У емисији је коришћен изузетно значајан филмски материјал.

Учесници: генерал Милутин Мирача, пуковник Павле Бојчевић, редитељ Миша Мирковић, проф. Никола Мајдак, аутор Божидар Зечевић; глумци Бобан Петровић, Мирјана Марић, Раде Павелкић, Синиша Кукић

Сценариста и редитељ Божидар Зечевић, продуцент Раде Пејчиновић, сниматељ Ђорђе Мурцуловић, монтажер тона Виктор Симић, монтажер слике Милица Лазић

Производња Телевизија Београд, 1989-1990, Редакција Документарног програма, уредник Сребренка Илић

број коментара 0 Пошаљи коментар