Стећци - окамењени свједоци времена

ТВ филм у продукцији Обалафилма из Сарајева представља саставни део номинације четири бивше југословенске републике (Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Хрватска), за упис средњовековних надгробних споменика, познатих као стећци, на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Укупно је номиновано 30 некропола стећака, од чега су 22 из Босне и Херцеговине, по три из Србије и Црне Горе и две из Хрватске.

Србија је кандидовала три археолошка налазишта. Два се налазе на подручју општине Бајина Башта - Мраморје у Перућцу и Мраморје у Растишту, као и Грчко гробље у селу Хрти код Пријепоља.

Стећци иначе, представљају специфичне средњовековне надгробне камене споменике, који се везују за подручје данашње Босне и Херцеговине, као и делове Србије, Црне Горе и Хрватске. Појављују се од друге половине XII века, а интензивно се клешу и украшавају у XIV и XV веку. Током XVI века постепено престаје њихова употреба. Према самим натписима на стећцима за њих су коришћени називи : "билиг", "кâм (камен)", "зламен", "кућа" и "вјечни дом", док се у народу познати као: "мраморје", "машети", "грчки гробови", "старе гробнице", "каурско гробље", "дивовско камење".

Међу украсним мотивима на стећцима, уз њихов наглашени симболизам, распознају се световни и религиозни симболи као и други орнаменти, који се међусобно преплићу и употпуњују.

број коментара 0 Пошаљи коментар