Трезор

Јован Ћирилов, драматург, књижевник, театролог, (Кикинда, 30. август 1931 - Београд, 16. новембар 2014). 

Јован Ћирилов био је ерудита, полиглота, лексикограф, драматург, театролог, хроничар друштва, велика личности српске, југословенски и европске културе. У Југословенском драмском позоришту од 1955, асистент режије, драматург, уметнички директор, управник. Од 1967. драматург Атељеа 212, уметнички директор и селектор Битефа. Писао је за "Студент", "Политику", "Блиц", "НИН", "Лудус", "Дело" и друге часописе и листове. У новинама је покретао своје рубрике. Објављивао речнике, филмска сценарија, роман, две збирке поезије. Био је члан Српског ПЕН центра. Последње текст у својој рубрици "Реч недеље" у "НИН"-у написао је са жељом да буде објављена након његове смрти, цитирамо део: Једног ја мање је на свету. И то мога ја. То сви други знају, осим мене који више не постојим. Лакше је не постојати, него постојати. Тело је једино станиште сваког  ја, али телу није лако што у њему пребива једно ја. Ја мучи тело, а и тело мучи - ја. Они су у грчевитом загрљају док постоје. Ја је свесно да не може без тела, а тело не зна ништа. Оно просто постоји не због ја, али као да је ту због ја. Откако је људског рода, било је безброј непоновљивих ја. Свет постоји док га једно ја самосазнаје. И кад њега нема, као да нема ни света. А има га. Колико је за нашег живљења отишло разних ја из живота, и свет је наставио да постоји без тих ја. То је довољан доказ. Ево, мене више нема, а свет постоји..."

ЈОВАН ЋИРИЛОВ - из серије Извесна питања. Најава за премијерно емитовање ове емисије из 1997. године изгледала је, незнатно скраћена, овако: "Јован Ћирилов, драматург, књижевник и позоришни критичар, рођен је 30. августа 1931. године у Кикинди. Основну школу и гимназију Ћирилов је завршио у родном месту, а потом се уписао на Филозофски факултет у Београду где је дипломирао на Групи за филозофију 1955. године. Почео је да ради као драматург у Југословенском драмском позоришту, где је затим постао уметнички директор, а године 1985. и управник. Од 1967. до 1985. године  драматург је у Атељеу 212, а од 1967. све до сада је уметнички директор и селектор Интернационалног театарског фестивала БИТЕФ. Године 1983. и 1984, био је и селектор Светског фестивала у Нансију, Француска. Аутор је шест књига, пет позоришних драма, пет ТВ адаптација, три филмска сценарија, три речника а аутор је позоришних критика и есејистичких текстова које редовне објављује у својим рубрикама у "Политици" и "Нину". За свој рад 1982. добио је Стеријину награду за критику, 1990. награду "Јоаким Вујић" за животно дело, а 1995. Октобарску награду. Носилац је француског одликовања Витез реда уметности и књижевноси. Аутор серије Извесна питања, Душка Врховац-Пантовић, снимала је разговор за ову емисију на тераси куће у Кикинди где је Ћирилов живео у детињству. Ћирилов говори  о својој породици која има дугу позоришну традицију, о свом детињству, о првим драмским текстовима, песмама, о свом роману у коме помиње "тип балканик" и о томе да ли се наша представа о себи разликује од представе коју странци имају о нама, у садашњем тренутку (мисли се на деведесете прошлог века), расколу моралних вредности...

Учесници: Јован Ћирилов, саговорник и уредник Душка Врховац-Пантовић

Реализација Драган Милојковић, Раде Пејчинович, Драган М. Богдановић, Александар Лазаревић, Магдалена Шарић, Александра Лоренцин, Мирослав Војиновић, Горан Ђорђевић, Миленко Јовановић, Никола Лоренцин

Произведено 1977, Редакција документарног програма