Мала Србија у Великом рату: Британско-српски односи, предисторија рата

Како је Британија реаговала  на нову реалност, након Првог српског устанка? Наиме, под којим околностима настаје  русофобија Британаца, као феномен дугог  трајања и може ли се рећи да је рукавац британске русофобије - србофобија, све до данас?

Зашто су  балкански национални покрети послужити као повод за почетак британско-руског сукоба и британско-турског савезништва?

Када су Британци почели да  заговарају протеривање Османлија са Балкана и зашто је  услов био да их  замени „цивилизованија" Аустрија?

Сазнаћемо и у каквом односу стоји чувено, често оспоравано и у незнању проблематизовано Гарашаниново „Начертаније" и Британци?

„Сарадња кнеза Милоша са Британцима поставила је основе за настанак Начертанија Илије Гарашанина 1844. Према плановима утицајних кругова у Паризу и Лондону, и пољских емиграната који су Гарашанина снабдели претходним нацртима за овај документ, Србија је требало да постане стожер окупљања Срба и Јужних Словена, али и главно оруђе Запада у потискивању Русије са Балкана. Гарашанин је тада заговарао окретање Србије ка Француској и Великој Британији, да би се ослабио утицај Русије и Аустрије, земаља које су, по његовом мишљењу, у српском питању имале превише непосредних интереса."

Након Берлинског конгреса Аустро-угарска је постала својеврсни „надзорни орган" у Босни, уз благослов кнеза Милана, који се окретао Монархији, незадовољан повлачењем Русије са Балкана... Како је Британија гледала на овакав развој догађаја?

Зашто се односи Британије и Османлија темељно мењају и суштински нарушавају, након 1878? Наиме, на Берлинском конгресу Британци су, у складу са претходним договором са Ђулом Андрашијем, предложили улазак трупа Аустро -Угарске у Босну и Херцеговину, а Дизраели ће и у наредним годинама подржавати продор Аустро-Угарске ка југоистоку.

Он се залагао  и за подршку Албанској лиги, која је пружала отпор територијалним проширењима Србије, Црне Горе и Грчке...

Сазнаћемо и како је стварање Антанте допринело да се поправи однос Британије и  Србије, који је драстично био нарушен због убиства последњег Обреновића. Стога се Србија  све до 1906. налазила под дипломатским бојкотом Британије. Њен углед у британској јавности  био је изузетно лош. То најбоље показују и предрасуде које су према Србији неговали Ситон-Вотсон, Хенри Викам Стид, Артур Еванс.

Али, ствари се мењају и преко Русије, Британија постаје један од ослонаца Србије... То ће се показати у време Анексионе кризе. Но показаће се врло јасно да то не подразумева преузимање било каквог ризика за Британију због Србије.

Британски политички прагматизам је општепознат. Како се он испољио у Првом светском рату? Британија ће свом старом савезнику, Османском царству, задати одлучујуће ударце, и то у савезништву са традиционалним непријатељима, Русијом и Србијом...

Напокон, постаће нам јасније реакције Британије на југословенски програм српске владе, обелодањен Нишком декларацијом, децембра 1914. Наиме, уместо уништења Аустро-Угарске и стварања југословенске државе, Британија и силе Антанте нудиле су Србији припајање Босне и Херцеговине, дела Далмације, дела Македоније и јужне Угарске. Тек после коначног неуспеха преговора са Аустро-Угарском о сепаратном миру, у пролеће 1918, Британија и Француска почеле су да прихватају неумитност распадања Двојне монархије и настанка југословенске државе...

Ситон-Вотсон се, у англосаксонској култури, и данас сматра ауторитетом за историју Хабсбуршке монархије, Централне и Југоисточне Европе. Стога је значајно да сазнамо и какви су били његови ставови о Србији и Србима? „Ситон-Вотсон се у току рата посветио уверавању британског јавног мнења у нужност стварања југословенске државе, као нове препреке у продору супарничких сила на Балкан...У Ситон-Вотсоновој аргументацији најзанимљивији је био његов »балканистички дискурс», по коме се подразумевало да су «лажи» и «сплетке» биле нешто што је карактеристично за «политички Балкан»... Британци су, још од средњег века, Србе сматрали примитивним варварима..."

У том контексту, значајно је знати  које су биле и остале константе спољне политике Велике Британије према Србији и Србима?

Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин

Реализација: Јелисавета Јанић