субота, 25. јан 2014, 11:57
Београд вечити град
Балкански крвави круг
Мало је познато да је многим политичким неприликама Београда и Србије, на почетку 20 века, несрећно допринео нестанак и убиство једног српског партијарха. Трагична прича о патријарху Лукијану Богдановићу, је несхватљиво занемарена у српској историјографији, и због овога заслужује нашу пажњу и време, па вам зато преносимо податке о архијереју који је на чудан начин ступио на патријаршијски трон, и који је на још чуднији начин напустио овај свет.
Патријарху Лукијану Богдановићу се за живота, а и касније приписивало све и свашта.
Оно што се сматра извесним је, да је патријарх био емотиван човек, прилично млад за највећу духовну функцију у српској цркви и као такав је по свој прилици био потпуно неспособан за политику, одувек пожељну вештину у црквеним круговима.
Последњи патријарх Карловачке митрополије, Лукијан Богдановић није био нарочито омиљен у српском народу, а пажњу скреће податак по којем је на контроверзан начин, после више поништених гласања, изабран за патријарха, готово сигурно, уз утицај политичких кругова Угарске.
Наиме, у време Лукијановог ступања на трон дошло је до укидања српске црквене аутономије у Мађарској.
Могуће је да је мађарска политичка елита тражила мање способну личност на трону православне цркве, ради лакшег спровођења укидања црквене аутономије.
Патријарх се, природно осећао одговорним, али и немоћним да помогне свом народу, па су највероватније због оваквог бремена, почеле и његове душевне тегобе и борбе, које су временом постале веома дубоке.
Патријарх Лукијан, неуспешан, несрећан и немоћан да се одупре оваквом искушењу, запада у мрачне депресије... тражио је лек у самоћи.
Покушаћемо да реконстуишемо његове последње дане.
Емисија је посвећена Владиславу Ф. Рибникару.
коментари