Београд вечити град

Да су српски владари прихватили сугестије европских дворова и одобрили развој племства, данас би Србија врвела од маркиза, грофова, барона. Срби тако немају племство, али имају дворове. У Београду чак шест. У данашњој епизоди, препустићемо се занимљивој шетњи кроз историјат београдских дворова. Рат српских династија одигравао политиком, зидањем нових и рушењем дела једног двора, па и хералдичким ратом фамилија. Кроз епизоду КРАЉЕВСКИ ГРАД, аутор нам разјашњава ове дилеме.

Милан Обреновић, гроф од Такова ће бити у фокусу данашње емисије, кроз коју ће провејавати и таблоидна склоност Београђана, коју град негује још у 19 веку. Госпођа Боса Лешјанин, жена брзог језика, лаке руке и још лакшег пера радо је писала о овим београдским временима.

Кнез Милан је од своје фамилије Обреновића, наследио склоност ка лепим женама, али и страст ка коцки.. Од своје мајке, румунске грофице Марије Катарџи, наследио је латинску даровитост, јасан и брз разум, наглост, дарежљивост али и љубав према уметности.

Ово је живописна епизода јер прати Милана Обреновића којег биографи описују, како је по нагону и темеременту "био више Француз него Србин, и како се нигде није осећао срећно као у Паризу".

Психолошки профил владара осликава и чувени политичар овога времена, Чедомиљ Мијатовић, у својим "Успоменама Балканског Дипломате". Са друге стране слика Београда се убрзано мењала, цветала је трговина, а са њом, природно  и спекулативни послови и банкарство.

Орјентални Београд је данас готово исчезао, али се и у 21 веку Београђани служе топонимима из турског времена, као сто су: Калемегдан, Ташмајдан, Дорћол, Карабурма, Теразије, Топчидер, Булбулдер, Палилула... Београд је у Миланово доба имао 50.000 становника, а до најважније измене назива улица дошло је 1896. године, када су многе градске артерије добиле нова имена.

Епизода нас на послетку води на лагану шетњу  кроз улице Београда 19. века.

Емисија је посвећена Чедомиљу Мијатовићу.