Београд вечити град

Обичај је природе, када ствара неку изванредну личност, да је врло често не ствара усамљену, него истовремено и у њеној близини, ствара неку другу личност, не би ли се оне међусобно потирале, подстицале, такмичиле. Тако се усталом десило и у случају Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића.

Историја Београда и Србије није могућа без описа династије Обреновића, чији је оснивач био Милош Обреновић, човек необичне биографије и огромног историјског наслеђа. Најконроверзнији владар у историји Србије својом природом, помало подсећа на историју Београда, неукротиву за пуко препричавање. Милоша тако, као и сам Београд не можемо сагледати без стрпљивог прикупљања знања и слика предходних времена, а данашња епизода обилује мало познатим подацима. Кнез Милош је од пуког сиромаха, временом постао толико богат да је био спреман и у могућности да даје позајмице и турском султану, а део његовог богатства биће у епицентру пажње данашње емисије.

Сазнаћемо интересантне податке о владавини Карађорђевића и Обреновића, али ће нас аутор емисије на кратко одвести у магле тог доба, где ћемо уживати у причи Вилијема Рихтера, који је живео и радио у Србији. Фантастична сторија нам описује гастрономске проблеме, на које је Европљанин наишао у Београду и Србији, која у ово доба, званично добија неколико значајних повластица. Милошев шестомесечни окршај са Турцима, донео је много више опипљивих резултата него Карађорђев деветогодишњи рат. Иако је сам био неписмен, кнез је добро осећао потребе новог времена. Захваљујући њему, српски младићи су почели да се школују у Русији, Угарској, Аустрији и Немачкој, док су по кнежевом позиву у Србију почели да долазе лекари, професори, инжењери.

Опште позната особина српског књаза Милоша али и целог српског народа, била је и јесте склоност ка псовању, а овом феномену ће бити посвећено пар минута данашње епизоде.

Наклоност према једној од две династије је природна, па ипак кроз емисију ћемо сазнати опште доприносе обе породице, које су део истог крвавог гоблена Српске историје.

Емисија је посвећена Вуку Караџићу.