Политичке идеје у Срба: Гаврило Принцип

Када је 1894. у породици сиромашног сељака Петра Принципа, у сеоцету Велики Обљај код Босанског Грахова, рођен син Гаврило, ништа није указивало да ће само 20 година касније, поводом два његова хица, испаљена на Видовдан у Сарајеву, мада не и само због њих, започети дотад најкрвавији рат у историји света. Иако је преко 20 људи учествовало у припреми атентата, а како је потом утврђено преко 100 људи знало да ће се догодити, аустроугарске власти, које су и саме биле обавештене о могућности атентата, нису успеле да га спрече.

Преко дипломатских канала и Србија је покушала да упозори Беч да се спрема атентат што ће бити узето као доказ њене умешаности у заверу. Политички мотивисан човек, који је убио њиховог престолонаследника Фердинанда и његову жену, за Аустријанце, ма колико их убеђивали, не може бити ништа друго до терориста. За Србе, ма шта свет писао и говорио о њему, Гаврило Принцип је јунак који је, у име слободе свог народа, пркосно, мада ирационално, убио човека који је био симбол аустроугарске власти над Босном.

На зиду ћелије где је тамновао 1916. пронађени су стихови „Наше ће сени ходати по Бечу, лутати по двору плашећи господу". Свестан брзог краја, желео је да и мртав плаши оне које је сматрао препреком за остварење свог револуционарног сна, стварања заједничке државе слободних Јужних Словена.

Аутор проф. др Драган Симеуновић