Без визе: Портрет емигранта

Колико год у домовини да сте различити, емигрантски живот ће вас изједначити у носталгији. Како је савладати и при том сачувати прошлост ? И како су у томе успеле личности са дијаметрално супротних страна друштвене лествице и политичких превирања у Србији током XX века?

Александар Карађорђевић је добио име по стрицу, првом југословенском краљу. Будућност јужнословенског кнежевића чинила се блиставом само неколико година. А онда су дошли рат, изгнанство, емиграција... Све време Титове Југославије, син кнеза Павла је веровао да ће ван домовине остати заувек, али је упорно чувао традицију, обичаје и матерњи језик. У свом париском дому, кнез Александар и његова супруга Барбара од Лихтенштајна отворили су нам до тада невиђену ризницу успомена и података : зашто је краљева гарда салутирала младом краљевићу у дечијем аутомобилу? Како је Барбара од Лихтенштајна доживела свог свекра, а како Карађорђевиће Папа Војтила ? Како је изгледао повратак у Србију и како је овај брачни пар животу опростио што ипак није савршен?

За разлику од кнеза Александра, Титова Југославија је Здравку Вилотићу дала баш све: још као млад и талентован кувар, остао је запањен када су му рекли "од данас куваш Титу". Из година које су обележиле његов живот крај југословенског маршала, Здравко се присећа пасуља који је пресео Роберту Мугабеу, Гадафијевих камила и нечега што Броз никада није заборавио Николају Чаушескуу . Екипи "Без визе" припремио је омиљено Брозово јело и покушао да одговори на питање "да ли је бравар био бољи"?

Петар Петровић - Пепи је електричар са београдске Савамале. У Француску је отишао трбухом за крухом, без већих изгледа. А када је све пошло по злу - над Пепијем се надкрилила Србија из славних дана и изменила му живот : упознао је француске чуваре традиције и светског рата, узео учешће у организацији, стекао статус заставника и обишао свет. Ситроеном "Ајкула", тек нешто млађим од оног кога је возио Де Гол, Пепи Петровић нас вози у највећи музеј Првог светског рата. Тамо упознајемо његовог пријатеља Жан-Пјер Вернеа, директора и оснивача овог музеја. Пре било које француске телевизије видећете шињел Толстојевог сина, оригиналне плакате у славу Србије из Великог рата и масу уникатних предмета овог музеја.

Овакве приче могао је да режира само живот у емиграцији.

Аутори и водитељи: Маја Мартиновић и Владан Јочић
Уредник серијала: Владан Јочић