У сусрет осам векова манастира Милешева

Немањићи су врло мудро изграђивали своје хришћанско идеално друштво и то друштво су укључивали у заједницу свих хришћанских народа. На то указују фреске у припрати Вазнесењске цркве у манастиру Милешеви...

У другом делу емисије "У сусрет јубилеју осам векова манастира Милешеве" биће речи о сликарском програму, о конзерваторским интервенцијама италијанских стручњака, о култу Св.Саве у српској земљи и Бугарској и о помену манастира Милешеве у нашој народној књижевности.

Црква Вазнесења Христовог у Милешеви саграђена је као једнобродна црква у стилу рашке школе. Сликарски домети средњовековних мајстора говоре о важности самог манастира. Фреске представљају претечу и увод у целокупни развој уметности који ће се у Италији одвијати у другој половини 14. века. Милешевско сликарство допуњава и својеврсну празнину у византијској уметности, између стваралаштва византијске династије Комнина током 12. века и ренесансе династије Палеолога од краја 13. до средине 15. века су јер фреске из тог периода уништене након пада Цариграда.

У историјским изворима није дословно написано, али се у науци сматра да је Свети Сава, не само помогао свом синовцу Владиславу у изградњи и сликарском програму његове задужбине манастира Милешеве већ је имао одлучујућу улогу. Пренос моштију Светог Саве из Трнова у Србију описали су животописци Доментијан и Теодосије. Култ Светог Саве убрзо се ширио и ван граница српске земље посебно у Бугарској. О томе када је култ Св.Саве заживео на том простору објаснили су стручњаци из Бугарске који су представили репертоар ликова Св.Саве у бугарским црквама и на иконама.

У првој половини 16. века осим трговачких каравана, кроз Милешеву су вековима пролазили војна и дипломатска посланства, поклисари, песници, мисионари и путописци, који су бележили значајне податке о цркви, манастиру и животу његових монаха.

У сусрет јубилеју осам векова манастира Милешеве који се обележава за 6 година 2019. у оквиру манастирског комплекса почетком септембра 2012. организован је Међународни научни скуп који је окупио црквене великодостојнике и бројне научнике, стручњаке из Европе, Балкана и наше земље. Објављени научни радови у оквиру посебног зборника у великој мери ће допринети, афирмацији и осветљавању значаја ове српске светиње.

Емисија је реализована у оквиру Редакције за науку.

Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић

Редитељ: Драган Марковић