Антисемитизам

Антисемитизам вуче корене из античког света. Јавио се као последица нетолеранције верских разлика између паганских народа и Јевреја. Они су били објект хришћанског антисемитизма јер су их хришћани видели као зле и одговорне за Исусово разапињање.

У Старом свету постојала су многа испољавања антисемитизма. У време грчке владавине у Палестини, услед одбијања Јевреја да се мешају с другим народима, постојао је сукоб Јевреје и нејевреја. Грчки владари гледали су на Јевреје као на некога ко се противи ширењу универзалистичке хеленске културе. Јевреји су с друге стране на грчку културу гледали као на опасност по своју религију и традицију.

Свет је био изразито мултикултуралан у погледу расне, верске и етничке припадности толерантнији него данашњи свет па се због тога на издвојеност Јевреја гледало често са неблагонаклоношћу и подозрењем. Све је то, у времену када се на тржницама гласним повицима и негодовањима мњење стварало и брзо мењало, често доводило, и до оптужби за многе животне недаће заједница. Сматрало се, неретко, да су Јевреји чудни и изопачени људи и да немају права на земљу коју поседују.

О класичном и хришћанском антисемитизму говоре: Милан Ристовић, рабин Исак Асиел, Мирко Ђорђевић, Милан Фогел, Андрија Прегер и Александар Лебл.

Уредник, сценариста и редитељ Ненад Милошевић