Савремено тумачење српске историје: Први балкански рат 1912 - 1913

У животу појединца, као и државе, поједини датуми представљају међаше њиховог трајања, тачке ослонца на којима се гради читава статика опстанка, упориште са којег се осваја видокруг. Нешто без чега се не може. Нешто без чега нисмо исти. Нешто без чега нам нема помена.

Колико је трајно сећање на балканске ратове који су балканске народе, без разлике, увели у модерну заједницу? Опиру ли се памћењу жртве полегле у забораву? Како их поменути, освестити, освештати, како их оразговорити? Поред обележавања стогодишњице балканских ратова на македонском брду Зебрњак, на коме је председник Републике Србије на спомен - костурницу положио венац, средином октобра месеца у Београду, на стогодишњицу објаве рата Османском царству, 18. октобра, у Српској академији наука и уметности, у сарадњи са Матицом српском и Академијом наука и умјетности Републике Српске, одржан је дводневни међународни научни скуп посвећен, како је наведено, „историјским процесима и проблемима у светлости стогодишњег искуства".

Током два дана за говорницом се сменило тридесетак учесника који су у својим рефератима обухватили комплексну политичку, економску, друштвену и културну слику Балкана почетком 20. века, стварање Балканског савеза, утицај великих империја на његов живот, као и појединачне теме које се тичу балканских народа понаособ и њихове борбе за ослобођење

Уредник:Невена Тодоровић

Редитељ: Ивана Стивенс

број коментара 0 Пошаљи коментар