Свилени снови

Тако каже госпођа Мара Топаловић у још једној причи из циклуса о необичним и посебним женама Србије, које зaвређују пажњу гледалаца.

Српска традиција, историја, као и богато народно стваралаштво непресушни су извор , инспирација и тема за све видове уметности, али само за људе са стваралачким идејама, богатом маштом и великом енергијом.

Мара Топаловић из Прељине поседује све то, што је и био повод за ову тв причу.

У свом својеврсном дому уметности , где се око осликавања одиграва цели живот њене породице, претачу се на најфинију свилу мотиви са старих пиротских ћилима, најлепших комада српског средњовековног накита, старог веза, орнаментике овчарско-кабларских манастира , и свакако, мотиви из природе и непосредне животне околине.

Из сарадње госпође Топаловић са Народним музејом у Чачку и Музејом трубе у Гучи изникли су дивни примери примењене уметности. Јер, како кажу, не може свако себи да приушти пиротски ћилим, нити посетиоци из Србије и других земаља могу да виде експонате које чувају ови музеји, али зато преко комада рађених на свили део српске традиције и уметности одлази у свет.

Прича о госпођи Мари је прича о уметности, најлепшем облику неговања српске традиције, али и о љубави , истрајности и жељи да се остане у Србији и да се ту покаже и да од себе оно најбоље. Такође, то је и порука младима коју Мара, пре свега преко своје деце упућује свим младима Србије да вреди остати овде и ту се борити за остварење својих најлепших снова.

Уредник и аутор је Милица Бајић Ћого, режија-Лела Јанић, монтажа Љубомир Плављанић, сниматељ Александар Стипић