Дворци Војводине

Нова серија редакције Документарног програма РТС

Седамнаест двораца и летњиковаца у Бачкој, Банату и Срему проглашено је за културна добра и налазе се под заштитом државе. Дворац породице Безереди, а касније Дунђерски, у Челареву, патријаршијски двор у Сремским Карловцима и владичански у Вршцу, имају статус културног добра од изузетног значаја. Поред њих на скровитим и лепим местима равнице, или у самом средишту војвођанских вароши, регистровано је још четрдесет двораца и летњиковаца различите архитектонске и културне вредности. Неки међу њима су још увек у добром стању. Већина пропада и нестаје заувек као и прелепи паркови који их по правилу окружују.

Dvorac Stratimirovic Dundjerski.jpg

Будући да је већина изграђена крајем осамнаестог и током деветнаестог века за војвођанске дворце се лепо каже да су то деца деветнаестог века. То је период када, након одласка турске царевине са простора Паноније, Аустроугарска спроводи низ друштвених и економских реформи које су омогућиле друштвени, културни и градитељски замах. Такође, то је и време великих колонизација и сеоба. На углавном пусте и запуштене равнице досељавају се Мађари, Срби, Немци, Словаци, Јевреји, Јермени, Цинцари ....Најуспешнији међу њима брзо су стицали иметак, куповали велике поседе, стицали племићке титуле и градили лепе и репрезентативне грађевине, дворце и летњиковце у којима су стално или повремено живели. Биле су то породице, Стратимировић из Кулпина, Поповић-Текелија из Арада, Јагодић из Конака, Зако из Бајше, Дунђерски из Србобрана, Сервијски из Турске Кањиже, Лазаревиц из Великог Средишта, Фернбах из Апатина, Карачоњи из Беодре, Карас из Хоргоша, Котек из Футога, Ледерер из Чоке, Лукач из Ечке ...То су богати људи, велепоседници, трговци, бивши војници или граничари, што је међу Србима био најчешће случај, важне личности свог времена.

lazar i sofija dundjerski.jpg

Породица Стратимировић дала је митрополита Стефана и вођу буне 1848. Ђорђа Стратимировића. Марко Ђурковић Сервијски основао је први фонд за школовање српске деце, Гедеон, Лазар и Богдан Дунђерски остављали су велике задужбине српским институцијама. Артур Фернбах био је жупан Бач-Бодрошке жупаније, а Лајош Карачоњи жупаније Торонтал (данашњи Банат).

Серију ДВОРЦИ ВОЈВОДИНЕ чини седам получасовних епизода. Прва епизода "ДЕЦА ДЕВЕТНАЕСТОГ ВЕКА" бави се целином ове јединствене градитељске баштине, разлозима пропадања и изгледима да војвођански дворци поново оживе. Следе три епизоде о породици Дунђерски : Гедеону, Лазару и Богдану Дунђерском и приче о њихових пет двораца: Челареву, Кулпину, Хајдучици, Соколцу и Фантасту. Ленка Дунђерска је била најмлађа кћи Лазара Дунђерског, умрла је у 25. години, а Лаза Костић јој је посветио поему САНТА МАРИА ДЕЛЛА САЛУТЕ. Епизода "ЛЕНКА ДУНЂЕРСКА" поред приче о настанку ове песме бави се и традицијом задужбинарства коју је породица Дунђерски преносила кроз четири генерације. Шеста епизода посвећена је дворцима породице Лазаревић из Великог Средишта, поред Вршца, потомцима попа Луке Лазаревића-Карађорђевог војводе, а седма ВИЛИ СТАНКОВИЋ у Чортановцима коју је подигао др Раденко Станковић, лични лекар краља Александра Карађорђевића и један од тројице краљевих намесника.

Dvorac zimi.jpg

Серију ДВОРЦИ ВОЈВОДИНЕ реализовали су: сниматељи ДУШАН ЖИВКОВИЋ и ДАРКО БУРСАЋ, музички уредник ДЕЈАН ЂАКОВАЦ, графички дизајн слике и израда шпице АНА ПЕТРОВИЋ и ВАЛЕНТИНА ДАНИЛОВИЋ, аранжман и обрада композиције «ВЕЋ ОДАВНО СПРЕМАМ СВОГ МРКОВА» ЗВОНКА БОГДАНА студенти БЕРКЛЕЕ ЦОЛЕГЕ ОФ МУСИЦ из Бостона ЈАСНА ЂУРАН, ЛАЈТХ АЛ РУБАYЕ И ЕМИР ЦЕРМАН, монтажер КСЕНИЈА САВИЋЕВИЋ, аутор и уредник БОЖИДАР ЂУРАН.

број коментара 0 Пошаљи коментар