Историја науке: Милева Марић Ајнштајн

Последња епизода серијала Историја науке, који је у форми електронске библиотечке одреднице, портретисао петнаест великана, који су оставили знаменит траг у светској и домаћој науци - посвећена је Милеви Марић Ајнштајн

Последња епизода серијала Историја науке, који је у форми електронске библиотечке одреднице, портретисао петнаест великана, који су оставили знаменит траг у светској и домаћој науци - посвећена је Милеви Марић Ајнштајн

miljana neskovic kao mileva maric.jpg Миљана Нешковић као Милева Марић

Милева Марић Ајнштајн (1875-1948) научник, истраживач, математичар, физичар... Била је аутор научних радова о аналитичкој механици и инфрацрвеном зрачењу, али и педантни истраживач, који је физичке појаве са лакоћом претварао у математичке једначине. Супруга Алберта Ајнштајна - једног од најзнаменитијих умова модерне науке, остала је дубоко заклоњена његовом сенком.

После завршеног гимназијског образовања, као најбољи ђак у генерацији, уписала је Краљевску школу у Шапцу, а убрзо потом породица Марић преселила се у Загреб. У то време, крајем деветнаестог века, девојкама није било дозвољено да студирају, па је Милева уз специјалну дозволу присуствовала предавањима из физике у Загребу. Матурирала је у Швајцарској и уписала медицину у Цириху. Убрзо је прешла на државну Политехничку школу, на студије математике и физике. Била је пета жена, која је похађала ту школу, и прва на Одсеку за студије математике и физике. После успешно окончана два семестра отишла је у Хајделберг и код професора Ленарда, добитника Нобелове награде за физику проучавала фотоелектрични ефекат. Била је фасцинирана небеском механиком и астрономијом, али и односом атома и растојањима, на којима долази до њиховог судара, и тај је феномен научно приказала.

Када се вратила у Цирих, успех са почетка студија почео је да слаби. Није положила завршни испит. Веза са Албертом Ајнштајном бивала је све бурнија, упркос противљењу његове породице. Венчали су се 1903. године.

detalji sa snimanja Istorije nauke.jpg Са снимања Историја науке

У њиховој породици временом су настали вредни научни радови, пресудни за развој модерне физике и достојни Нобелове награде. Општу теорију релативитета, којом се доказује да време и простор нису непромењиви, Ајнштајн је објавио 1916. године.

Скромна и од јавности сакривена жена уваженог физичара, говорила је: "Ми смо једна стена, један камен".

Лик Милеве Марић Ајнштајн, у овој епизоди, оживела је Миљана Нешковић, време у којем је живела: костимограф Биљана Михаиловић, гардеробер Наташа Живковић, сценограф Мирјана Андрејевић, директор фотографије Драгослав Бојковић, монтажер Биљана Кунијевић-Џели, редитељ Иван Милановић...

Уредник и сценариста серије Историја науке је Борислава Николић, стручни консултант проф. др Александар Петровић.

број коментара 0 Пошаљи коментар